Status: Single
City: Novi Sad
State: Vojvode Bojovica 13
Country: YU
Signup Date: 4/18/2007
|
|
|
|
Tuesday, December 15, 2009
|
------------------------------------------------------------------------------------
OMLADINSKI CENTAR CK13
Vojvode Bojovića 13, Novi Sad
=============================
Klub CK13 je radnim danima otvoren od 18h do 23h, a vikendom do 01h.
Kancelarija CK13 je otvorena od ponedeljka do petka, od 10h do 16h.
Kancelarija LUGoNSa je otvorena svakog ponedeljka, od 19h do 21h.
Kancelarija (sa lezbejskom i gej videotekom) Novosadske
Lezbejske Organizacije - NLO je otvorena svakog ponedeljka, utorka i
srede, od 15h - 19h, na prvom spratu Omladinskog centra CK13.
=============================
01.12. utorak, 21h, Zea, Digital Grind Pop
ZEA
Digital Grind Pop
Zea (Arnold de Boer:
gitara/vokal/sempler/elektronika, iz Amsterdana, NL) predstavlja
šarmantnu šizofreničnu vrstu slomljenog pankdeličnog artpopa i sjajan
je u tome!
Od 2009. godine, takođe je novi pevač i gitarista u Holandskom haotičnom punk bendu The Ex.
KANIPCHEN-FIT
Kanipchen-Fit čine Gloria/vokal, i Empee Holwerda Williams/vokal i gitara.
Gloria je poznata u svojoj zemlji i šire kao pesnikinja, i vizuelna
umetnica, dok je Empee takođe član Amsterdamskog sastava SOLBAKKEN,
koji su najpoznatiji u USA zbog svoje saradnje sa čuvenim “San Diego
Black heart procession”, na projektu “In the fishtank”.
KANIPCHEN-FIT u nastupu predstavljaju dva vokala, električnu gitaru,
tamburinu, marakas. Sentimentalna muzika, ironični tekstovi koji govore
o kiši, korupciji, veri, Američkoj zastavi ili zatvorskim zabavama.
_____________________________________________________________
02.12. sreda, 19h, Čas konverzacije na nemačkom jeziku
(na spratu Omladinskog centra CK13)
Ulaz: Slobodan
Učili ste nemački jezik u školi 8 (a možda i više godina), na kursu,
privatno... ali niste imali priliku da progovorite na času?
Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa
puno Muttersprachler-a sa kojima bi ste provežbali jezik i ispravili
greške?
Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i
treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači
na srpskom "teško žabu u vodu naterati"?
Ne želite čas gramatike...
Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 19h pravo mesto za vas!
Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom
jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte,
vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja...
_____________________________________________________________
02.12. sreda, 21h - 23h, Balance, Downstroy
Balance
Balance je hardcore bend koji dolazi iz Kule. Oformljen je 2005. i imaju mnoštvo svirki za kratko vreme...
Izdali su kompilaciju ,,S pogledom u bolje sutra'' (PGP RTS - pod pokroviteljstvom Go fest-a).
Glavna odlika benda jeste ekstremna količina energije koju bend proizvodi sa bine na nastupima...
Downstroy
Downstroy je šestočlani metal/hardcore bend iz Kikinde, oformljen 2004. godine.
Ovaj bend je za kratko vreme izbio u prvi plan lokalne, pa i muzičke scene Srbije, pre svega zbog kvalitetnog live nastupa.
Odsvirali su skoro 100 koncerata širom Srbije sa par izleta u inostranstvu (Nemačka, Makedonija, Bosna i Hercegovina).
Nastupali su na svetskim festivalima poput Wacken Open Air i EXIT.
Studijski su takođe aktivni, 2007. godine su samostalno izdali EP 'I
Scream Every Day', koji je producirao Nikola Mijić (Draconic, Hetera,
Magma...), 2009. godine je završen i debi album 'One Size Fits All'
koji izlazi početkom sledeće godine za engleski Life Burns Records.
_____________________________________________________________
03.12. četvrtak, 20h, Besplatan bioskop za mlade:
Dokumentarni film: Dve škole pod jednim krovom + Razgovor o filmu
Ulaz: Slobodan
Dokumentarni film “Dve škole pod jednim krovom” (BiH, 2009.) prikazuje razmeru segeregacije bosansko-hercegovačkog društva.
Danas je etnička i religijska segregacija čvrsto utemeljena u društvenom životu Bosne i Hercegovine.
Ono protiv čega su se borili Martin Luter King u Americi, i Nelson
Mandela u Južnoj Africi je danas opšta društvena praksa u BiH.
Ovaj dokumentarni film nam prikazuje školski sistem u kome učenici
hrvatskih i bošnjačkih etničkih zajednica slušaju nastavu u odvojenim
delovima škole, i uče po površno različitim nastavnim programima.
Zašto?
U 30 minuta, na ovo pitanje odgovaraju oni koji su odgovorni i oni
koji su pogođeni, nastavnici i učenici, političari i roditelji.
Jezik: Bosanski / Hrvatski / Srpski
Titlovi: Nemački / Engleski
Nakon filma uslediće razgovor o filmu sa volonterima iz Sarajeva, koji su učestvovali u produkciji filma.
_____________________________________________________________
04.12. petak, 22h, GENERACIJA BEZ BUDUĆNOSTI - LIVE
Ulaz: 250 dinara
U pripremi novog albuma, GBB nastupa u Omladinskom centru CK13.
U aprilu, 2007. godine GBB je podržao otvaranje prvog Omladinskog
centra u Novom Sadu i učestvovao je na koncertu povodom otvaranja
centra CK13.
...nakon 17 meseci GBB se vraćaju u CK13!
Autentični Old school Punk + New Wave biće predstavljen kroz nove pesme i u postavi sa novim basistom.
GBB Line up 2009:
Robert - Vokali, Raša - Gitara, Relja - Gitara, Ramon - Bas, Dušica - Klavijature i Goran - Bubnjevi.
_____________________________________________________________
05.12. subota, 15.30h – 19.30h, Radionica žongliranja: POI
Dođite na radionicu da naučite kako se vrti POI, i kako različitim tehnikama žongliranja možete da napravite leptira, talase ili cvet.
Na radionici ćemo učiti i kako se žonglira sa lopticama, i svim što vam padne pod ruku.
Stoga, donestie sve čime se može žonglirati (loptice, poi, poi čarape, čunove...)!!!
POI:
Fuzija sporta i umetnosti, plesa i žongliranja, već postojeći
trikovi koje treba savladati i beskonačan broj onih koji će tek biti
izmišljeni:
to su odrednice koje poi, tradicionalnu novozelandsku veštinu, čine sve popularnijom, kako u svetu, tako i kod nas.
Poi se koristio u obrednom plesu žena, ali i kao trening koordinacije ratnika Maora sa Novog Zelanda.
Današnji izgled poi duguje sve većem broju zaljubljenika u ovaj ples sa
vatrenim kuglama, koji su mu pridodali elemente iz joge, tai-chija,
baleta i učinili ga modernom, atraktivnom i fizički zahtevnom veštinom.
_____________________________________________________________
05.12. subota, 21h, PETROL (BG), BANANA RAVE (BG)
Ulaz:
Ulaznice se mogu kupiti u pretprodaji, u CD shopu Mungos, po ceni od 300 dinara.
Na ulazu u Klub, ulaznice će se prodavati po ceni od 400 dinara.
Petrol je trio iz Beograda koji svira zapaljivu mešavinu psihodeličnog roka i plesnih ritmova.
Krajem 2008. godine objavili su album "Nezgodno vreme, opasni dani" u
okviru edicije Nova srpska scena, a tokom 2009. godine održali su niz
koncerata po regionu. Petrol trenutno radi na drugom albumu u
zagrebačkom studiju Kramasonik.
Banana Rave je DJ/VJ četverac iz Beograda koji
spajanjem različitih muzičkih žanrova, propraćenih autorskim
vizualizacijama, potresa klubove glavnog grada, ali i celog regiona.
U septembru 2008. su zajedno sa mladim producentom i DJ-em Felony
Flats-om, koji će biti i specijalni gost te večeri, uradili remiks
pesme Petrola "Sve jedno je".
06.12. nedelja, 16h – 20h, INTERZONE second hand + female side of Interzone
Ulaz: Slobodan
Akcijom INTERZONE second hand + female side of Interzone (DJ Saša Mladenović) nastavlja se serijal programa kojim će se Festival INTERZONE privesti svom kraju.
Odbrojavanje INTERZONE čine:
koncerti, distribucija INTERZONE paketa, tribina, izložbe,
multimedijalne prezentacije prethodnih izdanja Festivala, video filmovi
i dr.
Odbrojavanje će trajati do 16. decembra 2009.
Posetioci će imati priliku da kupe promotivni materijal Interzone
festivala (majice, plakate, programske knjižice, bedževe) i da se druže
uz muziku izvođačica koje su nastupale na Interzone festivalu.
Produkcija: Kamerno pozorište muzike OGLEDALO
Partnerska organizacija: Omladinski centar CK13
Pokrovitelj INTERZONE - Odbrojavanja: Gradska Uprava za kulturu
_____________________________________________________________
07.12. ponedeljak, 19h, LUGoNS predavanje: Programski jezik Python
Ulaz: Slobodan
"Python has been an important part of Google since the beginning,
and remains so as the system grows and evolves. Today dozens of Google
engineers use Python, and we're looking for more people with skills in
this language."
-- Peter Norvig, direktor sektora za kontrolu kvaliteta pretrage, Google
"Python is fast enough for our site and allows us to produce
maintainable features in record times, with a minimum of developers."
"Python plays a key role in our production pipeline. Without it a
project the size of Star Wars: Episode II would have been very
difficult to pull off.
From crowd rendering to batch processing to compositing, Python binds all things together."
-- Tommy Burnette, tehnički direktor, Industrial Light & Magic
Inženjeri u ovim kompanijama svakodnevno koriste Python. Ako volite
programiranje i želite da ga učinite još; zabavnijim dođite da saznate
više.
NAPOMENA: Za predavanje je neophodno osnovno predznanje iz programiranja.
Predavač je ms Petar Marić, asistent na Fakltetu tehničkih nauka, a ujedno i Python ambasador za Srbiju.
_____________________________________________________________
08.12. utorak, 20h, CK13 I NLO: LGBT bioskop: Fremde Haut (Unveiled)
Ulaz: Slobodan
Film je na nemačkom jeziku, sa engleskim titlovima.
Fremde Haut (Unveiled, 2005.) je nemački film iz 2005. godine.
Fariba Tabrizi (glumi je izvanredna Jasmin Tabatabai) beži iz Teherana u Nemačku, nakon što je otkrivena njena veza sa drugom ženom, što je u Iranu ilegalno i kažnjivo.
Na aerodromu u Frankfurtu, Fariba traži azil, ali biva odbijena.
Preuzima identitet prijatelja, koji je počinio samoubistvo.
Sada, kao muškarac, dobija status političke izbeglice i odlazi u izbeglički kamp.
Pronalazi ilegalan posao u fabrici kupusa, te se zaljubljuje u koleginicu Anu (glumi je Anneke Kim Sarnau).
Režija: Angelina Maccarone
Scenario: Judith Kaufmann, Angelina Maccarone
Uloge: Jasmin Tabatabai, Anneke Kim Sarnau
Žanr: Drama
Trajanje: 97 min
_____________________________________________________________
09.12. sreda, 19h, Čas konverzacije na nemačkom jeziku
(na spratu Omladinskog centra CK13)
Ulaz: Slobodan
Učili ste nemački jezik u školi 8 (a možda i više godina), na kursu,
privatno... ali niste imali priliku da progovorite na času?
Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa
puno Muttersprachler-a sa kojima bi ste provežbali jezik i ispravili
greške?
Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i
treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači
na srpskom "teško žabu u vodu naterati"?
Ne želite čas gramatike...
Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 19h pravo mesto za vas!
Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom
jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte,
vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja...
_____________________________________________________________
09.12. sreda, 20h, Besplatan bioskop za mlade:
Mesec Francuskog filma: Paris, volim te
(Paris je t’aime)
Ulaz: Slobodan
Kokice: Besplatne
Film je na francuskom jeziku, sa engleskim titlovima.
Pariz, volim te je šarmantni omnibus posvećen
najrazličitijim oblicima i vrstama ljubavi, ali i raznolikosti četvrti
glavnog francuskog grada. Na njemu je radilo čak dvadeset reditelja, od
kojih je svako režirao po jednu (za njega karakterističnu) priču.
Neke priče završavaju prilično otvoreno, bez ostavljanja snažnijeg utiska, dok su većina vrsne minijature.
U sećanju najviše ostaju braća Koen koja su uvukla nedužnog Stiva Buscemija u svađu dečka i devojke na stanici metroa, Gus Van Sant koji dočarava zaljubljivanje (uz jezički nesporazum) mladog Amerikanca i Francuza.
Raznovrsan i maštovit, Pariz, volim te nadamašuje slične produkcije
i izdiže se iznad glorifikacije lokacija Pariza, usredočujući se
prvenstveno na svoje brojne likove i njihove odnose.
_____________________________________________________________
10.12. četvrtak, 21h, Tetrapank, Pripijat
Ulaz: 200 dinara
TETRAPANK vuče korene s` početka 80-tih, kada su 4
mladića i 4 devojke, ludo zaljubljeni kreirali, ispostaviće se, buduće
članove benda. Deca slučajnih ljubavi pronalaze se jedne tamne noći u
Dunavskom parku, jeseni 2004.
U međuvremenu se „četvoročlana banda“ proširila i postala šestočlana.
Koncertno aktivna, interaktivna i antidramski orijentisana, ova
kulturno umetnička skupina teži povratku svojim korenima 80-tih.
Požarevački trio ПРИПЯТЬ (Pripjat) nastao je
septembra 2008. godine i to kao logičan nastavak 15 - ogodišnji rada
benda Čudaci, nasledivši istovremeno i ritam sekciju ovog legendanrog
sastava.
Iako nastupa pod drugim imenom, bend svira stare pesme Čudaka, ali u
novijoj, agresivnijoj formi i naravno nove pesme sa osvrtom na
dugogodišnji stil.
http://www.myspace.com/pripjat
_____________________________________________________________ 12.12. subota, 16h, Radionica: Kako mediji manipulišu tobom – svakoga dana
Radionica je namenjena učenicima i učenicama trećih i četvrtih razreda srednjih škola.
Radionica će se održati na spratu Omladinskog centra CK13.
Ulaz: Besplatan
Svakodnevno smo bombardovani informacijama, putem interneta, štampe,
radija, televizije. Ono o čemu malo razmišljamo je da mediji znaju da
privuku našu pažnju, i da svoju ulogu često koriste da bi nam servirali
lažne informacije, bez da mi to primetimo.
Tema ove radionice su metode, koje nas uče da informacije koje primamo preko medija sagledamo na kritički način.
Ova radionica je deo projekta:``Kako prijatelj postaje neprijatelj preko noći``.
_____________________________________________________________
12.12. subota, 22h, Kal Ulaz:
Ulaznice će se moći kupiti u pretprodaji, u kancelariji
Omladinskog centra CK13, od ponedeljka 07.12. do petka od 10 - 16h, po
ceni od 400 dinara.
Na dan koncerta, na ulazu u Klub, ulaznice će se prodavati po ceni od 500 dinara.
Grupa KAL deluje od 1997.godine kao duo, i tada su se zvali Violeta i KAL.
Posle bombardovanja, grupa KAL je otišla u dobrovoljni egzil- u
Mađarsku, u Budimpeštu, gde su se bavili nekim drugim stvarima, najviše
pozorišnom režijom. Nakon tri godine se vraćaju u Beograd, i tada je
nastala grupa KAL u formaciji koja je poznata današnjoj publici.
KAL je u grčkoj mitologiji jedanaestogodišnji dečak
koji je želeo da postane kovač. Puno se trudio, i uspeo da nadmaši svog
učitelja. Iz sujete, učitelj ga je odveo na vrh jedne planine, i gurnuo
ga. Kal je vaskrsao posle četrdeset dana.
Dakle, kal znači dobar, ispravan put.
U romskom jeziku, kal znači crno. U nekim dijalektima, kal znaci
budućnost, a u nekim indijskim dijalektima, reč kal znači istina.
Konstatacija na osnovu imena bi mogla da glasi da je budućnost grupe
istinski ispravan put.
Za tako nešto treba imati mnogo volje i
strpljenja: U Evropi su imali više od 150 uspešnih nastupa, dok su u
Srbiji, na neki način, tek na početku.
KAL je, slobodno možemo reci, grupa koja je u svetu već poznata po
dobroj atmosferi na svirkama, bez obzira što romske tekstove razume
samo jedan, mali deo celokupne publike koja dolazi na njihove nastupe.
Neki bendovi takvu atmosferu postižu odličnom, tačnom svirkom, a
neki drugi, pozorišnom, odnosno scenskom režijom nastupa. KAL sadrži
oba elementa na bini!
Imaju misiju - a to je inkorporiranje savremene romske muzike u srpske i evropske kulturne trendove. _____________________________________________________________ 13.12. nedelja, 19h - 23h, Battle Of The Night 8.
Ulaz: 150 dinara
Da ne dodje do zabune, ne radi se ni o kakvom box meču ili nekom
krvavom obračunu bandi! Radi se ipak o borbi, ali borbi bez kontakta,
borbi u kojoj najbolji pokret ili najbolja rima pobeđuju!
Radi se o Hip Hop-u!!!
Hip Hop:
Otkako se prvi put pojavio u Njujorku 1970-ih godina, hip hop se
razvijao i obuhvatao ne samo rep muziku, već ceo životni stil koji se
konstantno sjedinjavao sa različitim elementima tehnologije, umetnosti
i urbanog života.
Hip hop sadrži dve osnovne komponente: repovanje (еng. MCing, od master of ceremonies) i didžejing (еng. DJing, оd disc jockey).
Zajedno sa hip hop plesom (uglavnom brejkdensing) i urbanom umetnošću,
tj. grafitima, ovo čini četiri elementa hip hop kulturnog pokreta.
''Battle Of The Night'' organizacija nastaje početkom 2009. godine, sa željom da promoviše i unapredi hip hop kulturu na našem području.
Do sada broji nekoliko uspešno organizovanih i dobro posećenih
dešavanja u Novom Sadu, ali u bliskoj budućnosti planira da se proširi
i na ostale gradove Srbije. Jednom mesečno se okupljaju i pružaju šansu
hip hop umetnicima, da pokažu šta znaju i da se možda po prvi put
predstave pred publikom, ali takođe i radoznalim ''prolaznicima'', da
se dobro zabave i uživaju u programu.
Dešavanja su otvorenog karaktera, tako da svako ko
želi da pokaže svoje veštine u: Brejkdensu, MCu, Fristajlu,
ElektrikBugiju, Skreču, HipHopu (kao igri), Bitboxu, može se prijaviti,
i učestvovati u programu.
Veče će početi Trip-r sa svojim standardnim old school hip hop setom, a nakon toga sledi takmičenje u brejkdensu. Za brejk muziku je zadužen DJ Bilbao i vrteće klasičan funk tipa James Brown.
Glavni i odgovorni za raspoloženje publike, raspored i samo dešavanje su MC/Bboy Kick i Direct Control.
Zbog velikog interesovanja, a manjka prostora vas molimo, da se pojavite na vreme i ostanete u klubu.
_____________________________________________________________
14.12. ponedeljak, 20h, Besplatan bioskop za mlade: Persepolis
Ulaz: Slobodan
Kokice: Besplatne
Film je na francuskom jeziku, sa srpskim titlovima.
Nagrađivan i izuzetno popularan animirani film "Persepolis" Marjan Satrapi, nastao je prema autobiografskoj grafičkoj knjizi te iranske autorke.
"Persepolis" je priča o odrastanju ćerke - jedinice u dobrostojećoj,
liberalnoj iranskoj porodici u razdoblju od svrgavanja iranskog šaha,
preko islamske revolucije i iransko-iračkog rata, do danas.
Autori tog crno-belog filma iz 2007. godine, francuski scenarista i reditelj Vinsent Parano i Marjan Satrapi,
predstavili su slike straha za goli život, skrivenog uživanja u svemu
što režim zabranjuje i izbegličke usamljenosti, jednako snažne i
univerzalne kao i slike dečje znatiželje, mladalačkog buntovništva ili
ljubavnih patnji.
_____________________________________________________________ 15.12. utorak, 20h, Mememe
Ulaz: Slobodan
Memi su kulturološke informacije koje se prenose
verbalno, ili ponovljenim izvođenjem, gledanjem i slušanjem, a šire se
na način koji je analogan biološkom prenošenju gena.
Memi opstaju i evoluiraju po principu naturalne selekcije itd. itd. - smoor.
U suštini mi gledamo zanimljive youtube clipove i pričamo o njima.
To radimo jednom mesečno već godinu dana i vreme je za "totalno ultimativni događaj"©.
Dakle, posle odgledanog novog materijala (20h - 21h) puštaćemo "the best of" sa prethodnih MEMEME događaja (21h - Apokalipsa).
Dođite da se družimo uz ekran kao pravi gikovi! :)
_____________________________________________________________
16.12. sreda, 19h, Čas konverzacije na nemačkom jeziku
(na spratu Omladinskog centra CK13)
Ulaz: Slobodan
Učili ste nemački jezik u školi 8 (a možda i više godina), na kursu,
privatno... ali niste imali priliku da progovorite na času?
Učite trenutno nemački, ali niste imali priliku da se sretnete sa
puno Muttersprachler-a sa kojima bi ste provežbali jezik i ispravili
greške?
Nalazite se u Novom Sadu, a potičete sa nemačkog govornog područja i
treba vam grupa mladih opuštenih ljudi koja bi vam objasnila šta znači
na srpskom "teško žabu u vodu naterati"?
Ne želite čas gramatike...
Onda je Omladinski centar CK13, sredom uveče od 19h pravo mesto za vas!
Pridružite se opuštenoj atmosferi konverzacije na nemačkom i srpskom
jeziku, predložite temu za razgovor, ili se jednostavno upoznajte,
vernetzujte sa ljudima sličnim vama i razmenite mišljenja...
_____________________________________________________________
17.12. četvrtak, 20h, Filmski front predstavlja:
Godišnja projekcija kratkih filmova NFC Kino Klub Novi Sad
Ulaz: Slobodan
STROWSKY, Andrea Vajda i Orfeas Skutelis
TROUBLE GIRL, Ivan Knežević
TRIBINA MLADIH, Nenad Milošević
AFRIKA, Gvozden Đurić
LEPI, MLADI I NEZAPOSLENI, AKO
22h, Wooden Ambulance (Drvena ambulanta), Subotica
Ulaz: Slobodan
Wooden Ambulance (Drvena ambulanta), Subotica
Gitarski duo čija je duša Goran Grubišić, publici poznat i kao bubnjar benda Ana Never.
Pesme stvara i snima iz tri pokušaja - prvog, poslednjeg i jedinog. Iskreno, mračno i iz dubine duše.
Postala je, na neki način, tradicija da festivalske žurke otvaraju
bendovi iz Subotice. Posle Pionira 10 i Mršavog psa, Drvena ambulanta
nastavlja tu tradiciju u najboljem maniru.
Više o njima (njemu) možete naći na:
Više o Filmskom Frontu i ostalim festivalskim programima možete pronaći na:
_____________________________________________________________
18.12. petak, 18h, Filmski front predstavlja:
TAKMIČARSKI PROGRAM – SELEKCIJA DOMAĆIH FILMOVA:
Ulaz: Slobodan
TESKOBA EKSPRES, Siniša Dugonjić, OUR Satibara Beograd
MESEČEV PIKADO, Marko Tešović, Undergrad Užice
MIRROR MAN, Tin Razmelj, Klemen Berus, DZMP Krško
ZAKAZIVANJE ZAKAZIVANJA, Jovan Živkov Brle, Filadendron produkcija Bečej
NE MOGU SE VRATITI AKO NE ODEM, Gigi Mete i Heron Ferreira, auto produkcija Não tem ZooM
PRAVA LJUBAV ČEKA, Dušan Udicki, Digital Style Zrenjanin
KAKO JE SVET MALI, Ivan Denić, BK Akademija Beograd
U ZEMLJI MALOG PRINCA, Blagoje Lupa, AFC Beograd
20h, TAKMIČARSKI PROGRAM – SELEKCIJA STRANIH FILMOVA:
MIKIJEVA BALADA, Nina Vukojević, Nemačka
THREE MINUTES, Jenn Garrison, SAD
MAN, Lisa Loksina, Rusija
PERIPHERIA, Barelli Marcel, Švajcarska
SUN MOON STARS RAIN, Leslie Supnet, Kanada
BANDURYST, Danilo Caputo, Italija
MUTANT SEASON, Jimmy Audoin and Delphine Chauvet, Francuska
DREAMS AND AWAKENINGS, David Baudry, France
NII PIKK, Andres Tenusaar, Estonija
MILKMAN, James Rumsey, Velika Britanija
HUNGERFORD- SIMPHONY OF A LONDON BRIDGE, Alex Barrett, Velika Britanija
THE LOST SCORE, Teona Grenade, France
22h: BeckToDeck Party
Upad: 0 dinara pre ponoći. / Duplo skuplje posle ponoći!
BeckToDeck Party
Povratak nosaču zvuka naše mladosti.
Nije reč o pločama, a ni o diskovima, naravno.
Dovlaman samo za vas vrti muziku sa kaseta.
Publika može slobodno da da svoj doprinos i donese neki od bisera iz svojih kolekcija.
U sklopu festivala kratkog filma “Filmski Front”, u petak
18.decembra, u novosadskom Omladinskom centru CK13 odrzaće se žurka
BackToDeck.
Ukoliko želite da se podsetite premotavanja muzike na šestougaonoj
grafitnoj olovci, zgužvanih traka, lepljenja iste uz pomoć selotejpa,
kao i dobre i loše mjuze koja je obeležila 90-te, CK13 je mesto na
kojem treba da se pojavite.
Ako pored svega toga imate želju i da zavrtite koju - može i to!
Žurka će se raditi po principu open decks. Svako od posetilaca (ko
iskopa i ponese svoj arsenal kaseta sa prašnjavog tavana) imaće priliku
da se pokaže.
Mjuza će se puštati po setovima u trajanju od 15-20 minuta, pa u krug,
dok ne pocrkamo.
Nema ograničenja u muzičkim žanrovima, ali će svaka
kompletna seljana biti sankcionisana!
Vidimo se tamo!
Za sada nastupaju:
Kuncut (of SamoSlogaSoundSystem)
Filipashist
Deep Stoned
Dovlaman
BC light
Toshiba Killa (Superstar Selecta)
Cell D
Shef
M-Tech
Buchaa
Ninja Boy
Obećavamo čiste glave i lud provod!
Više o Filmskom Frontu i ostalim festivalskim programima možete pronaći na:
www.kinoklub.org
_____________________________________________________________ 19.12. subota, 20h, Filmski front predstavlja:
Ulaz: Slobodan
TAKMIČARSKI PROGRAM – SELEKCIJA STRANIH FILMOVA:
CARA O CRUZ, Jacobo Echeverria, Španija
L’ART DELICAT DE LA MATRAQUE, Jean-Gabriel Peirot, Francuska
FUGATA, Tsvetlin Yolov, Bugarska
THE CAT KEEPER, Fernando Cortizo, Španija
RELEVE, Sebastian Natto, Bastian Caspar, Denis Truenbach, Nemačka
MARIA DURCH EIN’ DORNWALD GING, Frauke Striegnitz, Nemačka
DIJETE, Igor Jelinović, Blank Filmski inkubator Zagreb
X, Gabriele Agresta, Italija
FAIR TRADE, Leslie Supnet, Kanada
YARNING FOR LOVE, Masahiro Sugano
MACGUFFIN, Mojgan Ghanaatgar, Švajcarska
MANUAL PRACTICO DEL AMIGO IMAGINARIO, Ciro Altabas, Španija
DI ME QUE YO, Mateo Gil, Španija
WOVON MAN HALT ZU WENIG HAT, Jakob Schlecher, Nemačka
22h, SAMO SLOGA SOUND SYSTEM
Uz njih, preslušavanje starih šlagera uzdignuto je na nivo pokreta. U toku večeri biće proglašeni pobednici Filmskog Fronta 2009.
Više o Filmskom Frontu i ostalim festivalskim programima možete pronaći na:
www.kinoklub.org_____________________________________________________________
20.12. nedelja, 14h – 18h, CK 13 i Novosadska Lezbejska Organizacija - NLO pozivaju:
UČESTVUJ!
ŽENSKI BAZAR + BESPLATNA RADNJA!
CK13 i NLO pozivaju sve vas koji bi da
razmenjujete, prikažete, podelite, prodajete bilo šta što je vaših ruku
delo, što je vaše kolekcije deo, vaše istorije deo (ne važi za ljude i
životinje)...
Naša ideja je da pored Bazara koji podrazumeva prodaju stvari za novac učestvujete i u Besplatnoj radnji tako što ćete poklanjati i razmenjivati stare stvari.
Imate li viška starih stvari donosite ih u Besplatnu radnju umesto da ih bacite u kontejner.
Koncepti Bazara i Besplatne radnje su potpuno različiti i razvijaće se paralelno.
Ipak, Besplatna radnja je naš cilj!
Način na koji Besplatna radnja “posluje” je suprotan novčanoj
ekonomiji jer je novac u ovoj radnji bezvredan i sve u njoj je
besplatno.
Radnja postoji dok se u nju donose stvari koje će se poklanjati, razmenjivati, uzimati.
VAŽNO JE DA SE SVE/I ZAINTERESOVANE/I DA UČESTVUJU (IZLAŽU) PRIJAVE do petka 18. 12. 2009.
Prijavite se na:
email:
23.12. sreda, 20h, ZIMSKI BIOSKOP U CK13!
Ulaz: Obavezan
Ciklus jeftinog američkog filma započinjemo kultnim low budget ostvarenjem: Black belt Jones!
Ako volite da gledate glupe i dugačke filmove iz sedamdesetih
godina, ako ste dovoljno dokoni ili samo želite da se zgrejete, dođite
u CK13!
Očekuju vas Čelični Obad i Mali Zmaj!
Pre i nakon projekcije muziku pušta DJ Buvara, sa pregršt no name discova!
Posebna pogodnost: Nema kokica!
Na kraju večeri nastupaju članovi KUD-a Mladen Vojčić Tifa-a, koji
će cenjene goste zabaviti sletom borilačkih igara i školom samoodbrane
za muškarce!
Posebna pogodnost part two: Tombola - najsrećniji pojedinac poneće kući nove nun-čake!
Posebna pogodnost part three: Za prvih 50 posetilaca besplatan sok od zove...
_____________________________________________________________
24.12. četvrtak, 21h, Tri kapljice (NS) + Neke face (ZR)
Ulaz: 200 dinara
_____________________________________________________________ 25.12. petak, 22h, SOUND FLASTER vol. 2
Ulaz:
Do 24h: 200 dinara
Posle 24h: 250 dinara
Mile Hund (Rijeka, Hrvatska)
Boris (Novi Sad, Srbija)
A Skitzo (Sarajevo, BiH)
Chiod (Novi Sad, Srbija) _____________________________________________________________ 26.12. subota, 22h, Tales of dark: Promocija albuma Perdition Calls
Ulaz: 200 dinara
Tales of Dark… je novosadska doom/death metal grupa koja je aktivna već gotovo sedam godina.
Iza sebe ima dva full-length albuma, drugi od kojih je, ‘Perdition Calls’, izdat
ove godine za rusku izdavačku kuću BadMoodMan Music, i bend ga ovom prilikom prvi put predstavlja domaćoj javnosti.
Sastav se u mnogome razlikuje od onoga sa kojim je bend započeo rad
šest godina ranije, pa je zvuk drugačiji, svežiji i moderniji, ali ipak
karakterističan za ovaj prvi, i za sada jedini novosadski doom metal
bend.
’’Tales of Dark... je i dalje prvoklasni doom metal
sastav kojeg čine fenomenalni muzičari … jedan od retkih primera da
domaći metal može da zvuči potpuno zrelo i svetski..’’ - Nebojša Lakić, Serbian Metal Portal
_____________________________________________________________
30.12. sreda, 21h, Tizzies
Ulaz: 150 dinara
Peti rođendan benda biće obeležen promocijom albuma, koji će moći da se kupi u Klubu CK13 _____________________________________________________________
Powered by  | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Monday, December 14, 2009
|
Current mood:  creative
Category: Music
Konkurs za mlade bendove: Come out and play!
Omladinski centar CK13 otvara svoj prostor mladim bendovima, izvođačima/izvođačicama i svima koji nemaju prilike i prostor za nastupe.
Dok se jedan po jedan, gase koncertni prostori po gradu, vlasti pokazuju sistemsku nebrigu za alternativnu kulturnu scenu, CK13 vas poziva da zajedno pokažemo da nezavisna scena i dalje živi.
U želji da afirmiše nezavisnu muzičku scenu, da pomogne neafirmisanim izvođačima, kao i da unapredi i razvije rad samog centra, Omladinski centar CK13 otvara svoj prostor neafirmisanim bendovima i izvođačima!
Ukoliko imate svoj bend, autorske stvari, demo snimke, linkove,
internet prezentacije, želite da svirate, a ujedno i pomognete u radu i
promociji jedinog alternativnog kulturnog i edukativnog prostora u
gradu, prijavite se na konkurs!
Prijavni formular kao i svoje snimke, linkove, bilo šta, pošaljite na:
Tekst konkursa i prijavni formular možete preuzeti sa naše web stranice:
www.ck13.org
Očekujemo vaše prijave!
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Thursday, December 10, 2009
|
Category: News and Politics
10. decembar, MEĐUNARODNI DAN LJUDSKIH PRAVA
Danas se širom sveta obeležava Međunarodni dan ljudskih prava.
10. decembra 1948. godine. generalna skupština UN usvojila je Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
Podsećamo vas na tekst prvog člana deklaracije:
"Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i
pravima. Ona su obdarena razumom i svešću i treba jedna prema drugima
da postupaju u duhu bratstva”.
Zatim se ističe da prava pripadaju svima, bez ikakvih razlika u pogledu
rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog
mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili
drugih okolnosti.
Povodom MEĐUNARODNOG DANA LJUDSKIH PRAVA predstavljamo vam dva
teksta objavljena u prvom broju casopisa Chto Delat International,
Transitional Justice, Novembar 2009.
Tekstovi: Kroz prozore aktivizma, Biljane Stanković
Lori i Anticiganizam i klasni rasizam u Evropi, Vladan Jeremić i Rena
Radle kritika su stanja ljudskih prava u Srbiji podvlačeći teme koje su
ove godine bile najaktuelnije.
Vladan
Jeremić i Rena Rädle
Anticiganizam
i klasni rasizam u Evropi
Romi
imaju dugačku migrantsku istoriju i kao takvi izloženi su represiji
vekovima. Evropske države su uvele zakon protiv putujućih naroda
(nomada, travellera) od sredine 15 veka(1).
Migranti su percipirani
kao uznemiravajući faktor, čak i kao preteća i napadajuća gupa,
ona koja ugrožava bezbednost populacije starosedelaca. Bez
registrovanog identiteta, mnogi Romi su potpuno izopšteni iz društva
kao građani na čijoj teritoriji žive.
Bivajući konstantno
premeštani i re-naseljivani oni su viševekovni migranti čak i u
okvirima granica jedne od država u kojoj su državljani. Pored
optužbi, razočarenja i nesporazuma u odnosima prema većinskom
stanonovništvu, danas se i dalje suočavamo sa dubokom
diskriminacijom prema Romima koja nije ukorenjena samo u etničkom i
kulturnom rasizmu ili anticiganizmu. Siromaštvo i nomadizam su
preteći faktor svima onima koji žive u socijalnim sistemima koji su
bazirani na sistemu vlasništva, akumulaciji dobara i
teritorijalizmu.
Vekovima
je zapadna politika pokušavala da uključi siromašne u sistem
socijalne zaštite ili da ih se otarasi: da ih protera ili da ih
usmrti. Romi većinom predstavljaju etničku klasu ekstremne
siromašnosti koja može predstavljati prepreku nacionalnim ili
evropskim integracijama. Izgleda kao je granica između bogatstva i
ekstremnog siromaštva ona koja definiše na prvom mestu relaciju
izmedu Roma i ne-Roma.
Stanje
u zemljama cčanicama EU je zategnuto a u državama gde su Romi
mnogobrojniji: Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj kao u bivšim
jugoslovenskim republikama (pogotovu u Makedoniji i Srbiji) je
alarmantno. Holokaustično stanje je ono u kome se nalaze Romi u
Evropi u najvećem broju slučajeva. Jedan od osnovnih problema sa
kojim se suočava jedan Rom ili jedna Romkinja, pored problema
vezanog za sam nacionalni identitet - biti Rom/Romkinja, jeste
pitanje pripadnosti marginalizovanoj društvenoj klasi koja je
izložena drastičnoj pauperizaciji.
Različiti
oblici fatalnih reakcija etničkog i klasnog rasizma se ispoljavaju
širom Evrope prema Romima. Berluskonijeva vlada u Italiji je maja
2008. u Napulju izglasala vanredno stanje u vezi nomadskih naselja i
zajednica na teritoriji nekoliko regiona, da bi time legitimisala
uzimanje otisaka prstiju romskoj populaciji.
Ovaj
zakon jako podseća na anti-romske zakone iz srednjeg veka, kao i na
najmračnji period evropske istorije 20. veka.
Situacija
sa migrantima u Italiji je problematična, a katastrofalne aktivnosti
koje preduzima fašisticka desnica prema Romima dostižu svoj vrhunac
u spaljivanju čitavih naselja, uništavanju imovine, nasilnim
izbacivanjima Roma izvan oblasti pojedinih gradova u Italiji.
Najdrastičniji
ovakav primeri bili su u Livornu, Rimu, Napulju i Milanu od 2006 do
danas(2).
U
Finskoj je porušeno naselje koje su Romi izgradili, emigrirajući iz
Rumunije u Helsinki da bi pronašli bolju egzistenciju. Tokom naše
posete Helsinkiju, marta meseca 2009. godine i učestvovanja u
razgovoru(3) u okviru izložbe o istoriji i kulturi Roma u Muzeju
grada Helsinkija pod naslovom „Watch out Gypsies: The History of a
Misunderstanding“(4), imali smo prilike da se uverimo da će se i
ubuduće siromašni Romi onemogućiti u svojim migrantskim
pokušajima. Tvrdi zakoni EU ne dozvoljavaju Romima da se nastane, da
rade na alternativan način ili da se „neuklope“ u EU realnost.
Najstrašnije
slike dolaze iz Mađarske, gde se od kraja 2008.godine dešava prava
hajka na Rome. Pucanje i usmrćivanje romskih porodica od strane još
uvek neidentifikovanih lica nacistickih gardi, primer je najgoreg
rasističkog lova na ljude usred Evrope(5).
Živeci
u EU ili non-EU zemljama, duboka i nepreispitana mržnja prema Romima
ujedinjuje građane Evrope. Simptomaticčo je direktno nasilje protiv
Roma tamo gde se otvorio duboki jaz između profitera neoliberalizma
i lokalnog stanovništva koje stoji na ivici siromaštva.
Belville
Novog Beograda
Belville
je ime novog kompleksa za stanovanje u Novom Beogradu izgrađenog od
strane Blok 67 Associates d.o.o. društva, čiji su osnivači
kompanije Delta Real Estate (koja pripada Delta Holding kompaniji
koju vodi Miroslav Mišković, srpski najbogatiji tajkun) i Hypo-Alpe
Adria banci(6). Njihov cilj je izgradnja poslovnih objekata i stanova
za sportiste letnje Univerzijade koja se održava u Beogradu juna
2009. Nakon Univerzijade stanovi se ustupaju novim i unapred
definisanim kupcima.
Iznenadnom
akcijom 3. aprila 2009. godine, pored „Belville-a“ je bagerima
srušeno četrdeset kuća u romskom naselju koje je je u okolini
nastalo u poslednjih 5 godina. Odluku o rušenju romskih kuća doneo
je Gradski sekretarijat za inspekcijske poslove.
Gradonačelnik
Beograda, Dragan Ðilas, povodom rušenja romskog naselja je izjavio:
„Onaj ko je nelegalno zaposeo deo gradskog zemljišta na mestima
gde su predviđeni infrastrukturni objekti tu ne može da ostane.
Nema nikakve veze da li su u pitanju Romi ili građani druge
nacionalnosti. Ne može nekoliko stotina ljudi da zaustavlja razvoj
Beograda niti dva miliona Beograđana može da bude talac bilo koga.
Ovo je praksa koju će gradska vlast sprovoditi i dalje. Jednostavno,
drugih rešenja nema“(7).
Rušenju
naselja je asistirala policija koja je obezbeđivala bagere ne dajući
ljudima vremena ni da spasu svoje stvari. Nekoliko stanovnika je
praktično izvučeno iz ruševina u samom trenutku dok je bager
čistio teren. Našavši se u blizini ovih dešavanja, od samog
početka boravili smo sa našim komšijama u Bloku 67.
Toga
dana je oko 12 časova blokirana ulica Jurija Gagararina.
Stanovnici
naselja su se organizovali za dalji protest koji je usledio u
popodnevnim časovima ispred Skupštine grada Beograda. Te večeri se
ispred Skupštine grada Romima nije obratio niko a sutradan je
nastavljen protest.
Nakon
protesta i pritiska jednog dela javnosti uključili su se i građani
Beograda kao i nekoliko nevladinih organizacija.
Medijacijom
UNHCR i WHO kao i državnog sekretara u Ministarstvu za ljudska i
manjinska prava, gradska uprava Beograda je pokušala da reši
smeštaj Roma, tako što je te noći u prigradskom naselju Boljevci
započeto sa postavljanjem kontejnera za stanovanje. Birokratski
aparat koji se pokrenuo da „reši“ ovo pitanje je na terenu se
pokazao nefunkcionalan.
Saznali
smo da je u Boljevcima ubijen jedan Rom tinejdžer pre nekoliko
godina. Ostaje pitanje zašto je odlučeno da kontejneri budu
smešteni baš u ovome selu. Meštani Boljevaca su blokirali puteve
zahtevajući da se kontejneri za stanovanje Roma uklone:
„Ukoliko
ih ne uklonite vi, mi ćemo spaliti i kontejnere i one koji pokušaju
da se usele u njih“ rekao je jedan od stanovnika Boljevaca.
Prilikom protesta Boljevčana došlo je i do nasilnih akcija, kao što
je pokušaj spaljivanja kontejnera i onemogućavanja Romima da se
usele u postavljene privremene objekte. Ovaj događaj je poprimio
karakteristike otvorene rasističke pobune.
Gradonačelnik
Ðilas je izjavio: „Razumem strah Boljevčana, jer je trebalo da im
dođu ljudi koji jednim delom nemaju ni lične karte, i ne zna se ko
su“, dodajući da „svi oni koji nemaju prebivalište u Beogradu
moraju da se vrate u sredine iz kojih su ovde došli. To je zakonsko
pravo i osnova svega i oko toga nema pregovora ni sa OEBS-om,
UNHCR-om ni sa nevladinim organizacijama“(8).
Za
Ðilasa je pitanje Roma „rešeno“ tako što je mali broj Roma
smešten u prihvatilišta, a za ostale je razmešteno 13 kontejnera u
Mirijevu, blizu starog Romskog naselja. Za polovinu ljudi nije još
uvek pronadena nikakva alternativa.
Iako
Srbija 2009. godine predsedava „Dekadom Roma“, gradske vlasti u
trenutku rušenja nisu imale pripremljen nikakav alternativni
smeštaj. Bila su potrebna tri protesta i urgiranje internacionalnih
organizacija da bi linč u medijima protiv Roma prestao i da bi se
pokrenula bilo kakva akcija o alternativnom smeštaju. Tokom ovih
deset dana nastao je i naš dokumentarni film „Belleville“ o
neposrednim događajima u koje smo bili uključeni kao aktivni akteri
boreći se za prava naših sugrađana.
Ovaj
dokumentarni film je svoju premijeru imao u Srpskom kulturnom centru
u Parizu gde je u poslednjem trenutku uključen u deo naše izložbe
pod prethodnim naslovom „Psihogeografska istraživanja“. Početkom
maja 2009. planira se organizovanje projekcija ovoga filma u samom
naselju u Bloku 67.
Evropski
slamovi
Globalni
izveštaj UN Habitata(9) razlučuje šest razlicitih “gradova” sa
specifičnim akterima klasa i ekonomskim funkcijama: prvi grad je
luksuzni grad, zatim džentrifikovani grad unapređenih usluga, grad
predgrađa u kome se realizuje produkcija, grad nekvalifikovanih
radnika i na kraju grad permanentno nezaposlene niže klase tj. “geto
siromašnih” sa zaradom koja se ostvaruje od ilegalnih ili
marginalnih aktivnosti te direktne ekspolatacije na ulici.
Šesti
oblik je neformalni grad ili grad ilegalnosti koji se sastoji od
mnoštva slamova u okviru jednog od velikih megasitija (npr. Lagos u
Nigeriji ili Sao Paolo u Brazilu). Tamo neformalni sektor ima svoju
bazu, usluga je redukovana i nestabilna, a stanovnici ne poseduju
legalni status niti učestvuju u pravnom sistemu. Ovde je je
šikaniranje od strane vlasti učestala pojava. Grad slamova koji se
izvorno vezuje za Južnu Ameriku ili Afriku jeste tip grada u koji
spadaju najsiromašnija romska naselja u Srbiji i drugim zemljama
Evrope. Definicija slamova iz pomenutog globalnog izveštaja UN
Habitata o ljudskim naseljima iz 2003. kaže da su slamovi naselja sa
neadekvatnim pristupom pitkoj vodi, sanitetu i ostalim
infrastrukturama, zatim da imaju loš kvalitet kuća, veliku
prenaseljenosti i neizvestan rezidencijalni status.
Ove
karakteristike koje UN Habitat navodi za slamove ima preko stotinu
beogradskih romskih naselja.
Sastav
stanovništva i njihovi statusi u beogradskim slamovima su prilično
divergentni. Od Roma koji su na neki način uspeli da se prijave u
Beogradu ili su starosedeoci, do izbeglica Roma sa Kosova, koji mogu
biti najviše zastupljeni (od 20 do 40%) u jednom naselju u Beogradu.
Jedan broj stanovnika čine i ekonomski migranti sa juga Srbije, iz
mesta gde nije moguće ostvariti nikakvu ekonomsku egzistenciju.
Veliki broj stanovnika čine i Romi azilanti iz zemalja Zapadne
Evrope i EU, koje je Srbija prihvatila nazad sporazumom o readmisiji.
Jedan broj stanovnika nije romske nacionalnosti, jednostavno reč je
o najsiromašnijim ljudima, izbeglicama ili odbačenima. Veliki broj
stanovnika ovih naselja jesu mladi i deca. Neki podaci govore da Roma
ima čak do 600.000 u Srbiji, iako su se na popisu iz 2002. godine
kao Romi izjasnilo 108.193 gradana. O broju i stanju dece, tj. mladih
Roma i Romkinja u Srbiji najbolje govore sledeći podaci: “Prema
UNICEF-ovom izveštaju o stanju dece u Republici Srbiji (2006.
godina), gotovo 70% romske dece je siromašno, a preko 60% romskih
domaćinstava sa decom živi ispod granice siromaštva.
Najugroženija
su deca koja žive izvan gradova i u domaćinstvima sa više dece.
Preko 4/5 siromašne romske dece živi u porodicama u kojima odrasli
članovi nemaju ni osnovno obrazovanje(10).
Uzmemo
li obzir podatke o siromaštvu i odlike procesa slamizacije analizom
slučaja rušenja koji se desio u beogradskom naselju u Bloku 67,
shvatamo da kompleksni odnosi izmedu lokalnih vlasti i stanovnika
naselja, postaju još kompleksniji blizinom beogradske Buvlje pijace.
Pijaca predstavlja izvor prihoda i preživljavanja sakupljača i
preprodavaca reciklirane robe. Lokalne i pijačne vlasti razvile su
niz pravila, mreža i kompleksnih aranžmana sa
stanovnicima/korisnicima pijace od kojih ostvaruju izvesnu dobit.
Kako
Mike Davis u svojoj publikaciji „Planeta slamova“(11) navodi da
nacionalne i lokalne politicke mašine tolerišu neformalna naselja
sve dokle god mogu da kontrolišu političku kompleksnost slama, te
da od slama imaju direktnu materijalnu korist. Ovi skoro feudalni
odnosi zavisnosti prema lokalnoj policiji ili bitnim igračima u
odredenim političkim partijama i nevladinim organizacijama jesu
čvrsto ukorenjeni a nelojalnost prema njima može izazvati
uništavanje samoga naselja.
Trenutno
raslojavanje evropskih društava koje je posebno izraženo u zemljama
bivšeg Sovjetskog Saveza i Jugoslavije sadrži u sebi potencijal
socijalnih nemira u kojima bi Romi mogli igrati bitnu ulogu kao
trans-nacionalna etnička grupa. Nekontrolisana migracija Roma u
zapadnoevropske zemlje nije poželjna, iako su granice otvorene. Nije
iznenađujuće da postoji strategija za “rešavanje romskog
pitanja” u pomenutim zemljama. Dekada inkluzije Roma 2005- 2015,
okuplja države centralne i jugoistočne Evrope, međunarodne
organizacije (Svetska Banka, Institut za otvoreno društvo, Program
za razvoj Ujedinjenih nacija, Savet Evrope, Banka za razvoj Saveta
Evrope(12)) i romska udruženja građana.
Cilj
je “unapređivanje položaja Roma, kao i smanjivanje
neprihvatljivih razlika između Roma i ostalog dela stanovništva.
Pored
određenih prioritetnih oblasti (stanovanje, obrazovanje,
zapošljavanje i zdravstvo), posebna pažnja je posvećena i
suzbijanju diskriminacije, smanjenju siromaštva i poboljšanju
položaja žena, a osnovni princip je i uključivanje predstavnika
romskih zajednica u sve procese.
Politika
Međunarodnog monetarnog fonda (IMF), kreditiranje onih država koje
ispunjavaju uslov privatizacije teritorije, nekretnina i resursa, je
dovela već 80ih u Africi i Latinskoj Americi do devastacije lokalnih
ekonomija, umirenja srednje klase i slamizacije čitavih regija.
Dekada
inkluzije Roma će pre svega voditi ka nominalnoj ravnopravnosti Roma
u zemljama Dekade, da bi se legitimizovala njihova deportacija iz
drugih zemalja u “matične zemlje”.
Istovremeno
se podržava elita koja je inkluziju ostvarila kontrolom novčanih i
drugih davanja, što je kontraproduktivno razvoju romskih zajednica
kao samoorganizovanih političkih subjekata.
Autori
teksta, umetnici Vladan Jeremić i Rena Rädle rade na zajedničkim
projektima od 2002. godine, detektujući, istraživajući i
komentarišuci stanje u društvu kao i promene prostora grada
Beograda i šire. Koriste polje savremene umetnosti kao jedno od
mogućih formata za kritiku, imajući aktivnu javnu poziciju u raznim
poljima društvenog aktivizma.
Detaljnije
informacije su dostupne na web sajtu autora:
1.
Robert Jütte, Poverty and Deviance in Early Modern Europe,
Cambridge,
1994.
2.
Security a la Italiana: Fingerprinting, Extreme Violence and
Harassment
of Roma in Italy, 2008, report, European Roma
roma
t=137
Artikkeli_en?WCM_GLOBAL_CONTEXT=/Museo/en/
museum+news/news+and+events/leave+your+roma+prejudice
s+behind
view/4472/123/
8.
YUCOM, Pozdrav od Šabana Bajramovica, Pešcanik;
9.
The challenge of slums- Global report on human settlements
docs/GRHS.2003.3.pdf
10.
Vlada Srbije, „Strategija za unapređivanje položaja Roma
u
Republici Srbiji“, „Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-
ispravka,
101/07 i 65/08), Beograd, 9. aprila 2009. godine;
strategija_april_09.pdf
11.
Mike Davis, Planet of Slums, Verso, London 2007;
- - -
Biljana
Stanković - Lori
Kroz
prozore aktivizma
Politička
slika Srbije, kroz prozore LGBTIQ zajednice se danas zaista može
predstaviti na nekoliko načina. Političkim angažmanom pojedinih
aktivistkinja i aktivista LGBTIQ zajednice neprimetno smo izgubile/i
značaj “pokreta” koji se već drugu deceniju sam gradi i sam
ruši. Usvajanje antidiskriminacionog zakona, organizovanje Povorke
ponosa i veća medijska vidljivost zajednice su bile tri najvažnije
aktivnosti u 2009. godini.
Kroz
prozor radikalne feministkinje i lezbejske aktivistkinje navedene tri
teme predstavljaju intermezzo u celokupnom aktivizmu čiji se smisao
ogleda u stvaranju “sigurnosti” u svakoj životnoj situaciji.
Dakle, ako smo diskriminisane/i na ulici, u svojoj porodici, na
radnom mestu, u školi ili na univerzitetu, kod lekara ili pak u
pesmi, trebamo zapravo mnogo više od zakona, trebamo Povorku ponosa
i na putu do omiljenog kafića, a sliku i ton naše stvarnosti
trebamo prvo prihvatiti i razumeti. Trenutno se nalazimo u “mute”
fazi čekajući da se pobrkaju uspesi i neuspesi odgovornosti države,
državnika i individua, koje su gradeći sopstveno herojstvo zaspali
nad velikim i važnim odgovornostima.
Meni
je ovako bolje, jer ima prostora da svako skonta svoju verziju u
glavi.
Antidiskriminacioni
zakon usvojen je u martu 2009. godine.
Pojedine
LGBTIQ organizacije radile su godinama na kreiranju i ukazivanju
potrebe za ovim zakonom. Svaka LGBTIQ organizacija, u tom momentu,
imala je određenu arhivu slučajeva diskriminacije i oduzimanja
osnovnih ljudskih prava. Naime, bilo je jasno zbog čega smo sa
nestrpljenjem dočekale/i usvajanje ovog zakona.
I
jasno je u potpunosti koliko je još truda i rada potrebno da bi se
zaustavilo “arhiviranje” diskriminacije i nasilja nad LGBTIQ
populacijom. Naš sledeci korak trebao je biti edukacija institucija
i strateško “promovisanje” zakona kroz aktivnosti rada sa LGBTIQ
populacijom i na kraju se sa rezultatima predstaviti kroz medije.
I
dalje se pitam zašto nismo osnažile/i LGBTIQ “pokret” jasnim
stavom da izglasavanjem ovog zakona nećemo dozvoliti dalju
diskriminaciju i nasilje. Neću ovde spominjati otvorene stavove
gradonacelnika Ðilasa (1) u toku organizovanja parade ponosa, ali ću
spomenuti brutalan „komoditet“ u nasilja nad LGBTIQ populacijom
gde je pripadnik državne policije zlostavljao privedenu transrodnu
Romkinju. Da li smo čuli izvinjenja? Da li smo čuli otvoren stav
državnika povodom ovog nasilja? Odgovori na ova pitanja su naša
svakodnevnica i sigurnost sprovođenja antidiskriminacionog zakona.
Zapravo se Srbija predstavila sa HATE CRIME youtube snimkom i time
rekla svoj stav.
Nestručnim
i nespremnim političarima antidiskriminacioni zakon postao je
zanimljiv momenta kada ga je Srpska Pravoslavna crkva povukla iz
“prodaje” jer je smatrala da se za uzvrat ne može dobiti Božji
mir. Zatim su se pojavili “demokratski” očevi koji su svoje
političke pozicije videli upravo kroz podršku usvajanja pomenutog
zakona. Tako je u samom startu usvajanje zakona imalo veze sa ličnim
pozicijama onih koji su u svemu tome videli samo sopstvenu korist.
Mediji su dali veći značaj mišljenju onih koji
antidiskriminacionim zakonom mogu na dalje manipulisati a LGBTIQ
zajednica je uspela samo da obeća redovno korišćenje pozivanja na
diskriminaciju. Što istovremeno znaci: Samo nas vi diskriminišite,
sad bar možemo da vas tužimo zbog toga. Imala sam osećaj da sam
istog momenta postala experiment fakultativne tolerancije. Pojedine
LGBTIQ organizacije i individue su takođe nespremno iskoristile
momenat usvajanja zakona. Došlo je do nepotrebnog izdvajanja
individua koje nisu napravile ni jedan strateški medijski korak već
su samo skrenuli pažnju na sebe. Zauzvrat tome nisu ni lično dobili
više od udarnog termina na lokalnoj televiziji.
I
repriza se desila sa pokušajem organizovanja i neodržavanja Povorke
ponosa (2).
I
dalje me vuče zaključak da nam je danas najveća potreba za
revitalizacijom LGBTIQ pokreta, i da je važnija od fetišizma
sopstvenog herojstva jer LGBTIQ zajednica zapravo i dalje nije
automna. Podršku u individualnim životima, u aktivizmu i borbama za
svoja prava dobijamo od aktivista i aktivistkinja mirovnog pokreta,
od feminističkih organizacija, od ljudskopravnih biroa, od
prijatelja i mnogih drugih koji uistinu zajedno sa nama mogu
predstavljati LGBTIQ “pokret”. Imamo mnogo primera ovakve
podrške. Najsvežiji primer imali smo 31. oktobra - Akcija
solidarnosti sa LGBT osobama, izvedena u organizaciji Antifašistkinja
i antifašista u akciji. To je bilo kratko paradiranje na Platou kod
Filozofskog fakulteta.
Da
bi naše socijalno društveno okruženje prihvatilo odgovornosti
svoje netolerancije i diskriminacije potrebno je mnogo truda i rada.
Kroz prozore aktivizma još uvek gledamo u osudu, mržnju, poniženje
i diskriminaciju LGBTIQ populacije. Zamislite jedan svoj sasvim
običan dan u kojem morate misliti na to: kakvu frizuru nosite, kako
ste se obukli, u kom rodu govorite, koliko puta morate predstaviti
partnerku kao cimerku... Zamislite da nekoga sa kim živite 10 godina
morate poslati kod prijatelja na par sati kada vam dolazi rodbina....
Zamislite da vas negde na nekom ćošku ili u mračnom prolazu čeka
pesnica ili čizma zato što se držite za ruku sa voljenom osobom...
Znate li do kad ću Ja, radikalna lezbejka i feministkinja,
ispisivati i objavljivati razlicite primere diskriminacije?
DOK
SA VAŠOM RAVNODUŠNOŠCU NE OBRIŠEM SVE UMAZANE PROZORE KROZ KOJE
LGBTIQ POPULACIJA U SRBIJI MORA DA GLEDA SVOJU STVARNOST.
ZAŠTO
IH SAMI NE OBRIŠETE?
Biljana
Stanković - Lori rođena je u Novom Sadu 1974. godine.
Redovne
studije, na katedri za Srpski jezik i književnost, završila je
1999. godine.
Od
1997. godine je aktivistkinja feminističkog pokreta. Trenutno
koordinira Novosadsku Lezbejsku organizaciju i radi u dva
aktivisticka teatra, FENS teatar i ACT women, u kojima se bavi
socijalnim temama i tabooima društva u kojem živi i preživljava.
(1)
Izjava gradonačelnika Beograda Dragana Ðilasa: “Svačije
seksualno opredeljenje je privatna stvar i po mom mišljenju treba da
ostane u okviru četiri zida. Ne vidim razlog zašto bi neko na taj
nacin pokazivao seksualne sklonosti. Takode, osuđujem što
pripadnici ekstremnih organizacija, zarad „čistote srpstva,
kamenuju i napadaju te ljude. To uvek pošalje pogrešnu sliku o
gradu, kako smo netolerantni i necivilizovani. Bojim se da će uz svu
aktivnost policije biti teško zaštiti učesnike parade. Smatram da
takve manifestacije treba izbegavati.
Sa:
watch?v=pLJQg95xxKs
(Pristupljeno poslednji put 16.11.2009.)
(2)
Da li je predstojeća “Povorka ponosa” najbolji način da se
osobe homoseksualne orijentacije bore za svoja prava? Govore: Boris
Milicević
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Friday, December 04, 2009
|
Category: News and Politics
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Aktivistkinje i učesnice kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ verbalno su napadnute i izbačene iz Narodnog pozorišta u Nišu 2. Decembra 2009. godine.
U pozorišnom klubu “Trema” niškog Narodnog pozorišta, u organizaciji
SOS telefona “OSVIT” od 20h, prema prethodnom dogovoru sa Upravom
pozorišta, emitovani su kratki dokumentarni filmovi (Aktivistički
filmovi: “Ne mogu da odem zato što… i “Mreža žene protiv nasilja”).
Teme filmova bile su feministički aktivizam u Srbiji i nasilje nad
ženama. Nakon projekcija, glumac narodnog poozorišta Oliver Šukletović
pokrenuo je diskusiju iznoseći mizogine i homofobične stavove nakon
čega su mu se priključili i članovi osoblja pozorišta.
Od strane osoblja čule su se različite uvrede tipa:
“Da si ti moja žena tukao bih te svako veče”.
Nakon svega, jedan član osoblja fizički je izgurao jednu od
aktivistkinja na ulicu. Zaposleni u klubu “Trema” ispratio je grupu
aktivistkinja uz izvinjenje rečima: ”Izvinite, ovo je Srbija”.
Međunarodnu kampanju “16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”
organizovale su Rekonstrukcija Ženski fond, Autonomni ženski centar,
Putujući Feministički karavan i Mreža “Žene Protiv Nasilja”.
Ovo je sedma godina organizovanja pomenute kampanje.
U kampanju je uključeno preko 40 gradova Srbije, a deo kampanje čini
performans koji se odvija na trgovima Beograda, Novog Sada, Vranja,
Niša i Leskovca).
U svim gradovima učesnice kampanje dočekane su sa izrazima
dobrodošlice, da bi doživele niz uvreda i poniženja u instituciji
kulture Republike Srbije od strane zaposlenih u Narodnom pozorišta u
Nišu.
Apelujemo na Upravu Narodnog pozorišta u Nišu, Gradsku upravu Niša,
Ministarstvo kulture i sve nadležne institucije da reaguju na nasilje
koje se dogodilo.
Organizatorke kampanje:
Rekonstrukcija Ženski fond
Autonomni ženski centar
Putujući Feministički karavan
Mreža “Žene Protiv Nasilja“
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Thursday, December 03, 2009
|
Category: News and Politics
Aktuelno!
NAJZAD SKEJT PARK U NOVOM SADU?
Priča o izgradnji sk8parka stara je bar deset godina, ali sve do početka 2009. godine ništa konkretno nije urađeno po tom pitanju.
Do tada, vođeni su mnogi bezuspešni razgovori sa razlicitim
političarima i rečenica koja se skejterima najčešće ponavljala bila je:
"NEMA PROBLEMA!!!"
Zapravo, nikad ranije nije ni bilo problema, jer nisu ništa preduzimali kako bi se naši zahtevi ispunili.
Svaki put kada smo pokušavali da ih podsetimo na park, političari su
misteriozno nestajali, bili nam potpuno nedostupni, ili na putu za koji
njihove sekretarice nisu znale kada će se završiti. Mnogo je tu smešnih
laži bilo.
Kada smo od izgradnje “digli ruke”, početkom 2009. godine, skejteri koji su ranije vozili u Novom Sadu pozvani su u ZIG na konsultacije oko izgradnje sk8parka.
To je bio prvi pomak ka dobijanju prostora, gde bismo mogli slobodno i neometano da vozimo.
Nakon toga se pristupilo izradi projekta za izgradnju "terena za vožnju skejta."
Projekat je vrlo brzo napravljen (radili su ga projektanti ZIG-a uz
pomoć nekadašnjih skejtera Xomer-a, Bandžija i Nikolice), ali je morao
pretrpeti neke izmene kako bi bio usaglašen sa standardima i kako bi
odgovarao svim budućim korisnicima (skejterima, rolerašima i bajkerima).
Promene sam, zajedno sa aktuelnim novosadskim skejterima, predložio ljudima iz ZIG-a i oni su ih prihvatili.
Zbog promena pri izradi projekta, priprema je trajala duže nego što se predviđalo.
Kada je projekat završen pristupilo se pisanju tenderske dokumentacije.
Izgradnja sk8parka realizuje se iz dve faze:
- pripremanje terena i "betoniranje",
- proizvodnja i postavljanje komponenata tj. rekvizita.
Za betoniranje je tender zaključen, a za je izvođača izabrana "Borovica transport."
Za rekvizite je tender zakazan 12 oktobra.
Ovaj tender sa nestrpljenjem očekujemo, najznačajniji je za skejtere
jer od toga zavisi kakvi će rekviziti biti u parku, od čega će zavisiti
kvalitet samog sk8parka.
Omladinski centar CK13 zajedno sa skejterima, rolerašima i bajkerima budno prati razvoj događaja vezanih za izgradnju parka!
Tekst: Deni Krevešić, skejter
Podrška: Jelena Anđelovski, CK13
Više o novosadskim skejterima/skejterkama i značaju sk8parka možete pročitati u Perodičniku CK13:
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Thursday, November 05, 2009
|
20.12. nedelja, 14h – 18h, CK 13 i Novosadska Lezbejska Organizacija - NLO pozivaju:
UČESTVUJ!
ŽENSKI BAZAR + BESPLATNA RADNJA!
CK13 i NLO pozivaju sve vas koji bi da
razmenjujete, prikažete, podelite, prodajete bilo šta što je vaših ruku
delo, što je vaše kolekcije deo, vaše istorije deo (ne važi za ljude i
životinje)...
Naša ideja je da pored Bazara koji podrazumeva prodaju stvari za novac učestvujete i u Besplatnoj radnji tako što ćete poklanjati i razmenjivati stare stvari.
Imate li viška starih stvari donosite ih u Besplatnu radnju umesto da ih bacite u kontejner.
Koncepti Bazara i Besplatne radnje su potpuno različiti i za sada (na osnovu prošlomesečnog iskustva) razvijaće se paralelno.
Ipak, Besplatna radnja je naš cilj!
Način na koji Besplatna radnja “posluje” je suprotan novčanoj
ekonomiji jer je novac u ovoj radnji bezvredan i sve u njoj je
besplatno.
Radnja postoji dok se u nju donose stvari koje će se poklanjati, razmenjivati, uzimati.
VAŽNO JE DA SE SVE/I ZAINTERESOVANE/I DA UČESTVUJU (IZLAŽU) PRIJAVE do petka 18. 12. 2009.
Prijavite se na:
email:
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Wednesday, November 04, 2009
|
Category: Parties and Nightlife
17.12. četvrtak, 20h, Filmski front predstavlja:
Godišnja projekcija kratkih filmova NFC Kino Klub Novi Sad
Ulaz: Slobodan
STROWSKY, Andrea Vajda i Orfeas Skutelis
TROUBLE GIRL, Ivan Knežević
TRIBINA MLADIH, Nenad Milošević
AFRIKA, Gvozden Đurić
LEPI, MLADI I NEZAPOSLENI, AKO
_____________________________________________________________
17.12. četvrtak, 22h, Filmski front predstavlja: Wooden Ambulance (Drvena ambulanta), Subotica
Ulaz: Slobodan
Wooden Ambulance (Drvena ambulanta), Subotica
Gitarski duo čija je duša Goran Grubišić, publici poznat i kao bubnjar benda Ana Never.
Pesme stvara i snima iz tri pokušaja - prvog, poslednjeg i jedinog. Iskreno, mračno i iz dubine duše.
Postala je, na neki način, tradicija da festivalske žurke otvaraju
bendovi iz Subotice. Posle Pionira 10 i Mršavog psa, Drvena ambulanta
nastavlja tu tradiciju u najboljem maniru.
Više o njima (njemu) možete naći na:
Više o Filmskom Frontu i ostalim festivalskim programima možete pronaći na:
18.12. petak, 18h, Filmski front predstavlja:
TAKMIČARSKI PROGRAM – SELEKCIJA DOMAĆIH FILMOVA
Ulaz: Slobodan
TESKOBA EKSPRES, Siniša Dugonjić, OUR Satibara Beograd
MESEČEV PIKADO, Marko Tešović, Undergrad Užice
MIRROR MAN, Tin Razmelj, Klemen Berus, DZMP Krško
ZAKAZIVANJE ZAKAZIVANJA, Jovan Živkov Brle, Filadendron produkcija Bečej
NE MOGU SE VRATITI AKO NE ODEM, Gigi Mete i Heron Ferreira, auto produkcija Não tem ZooM
PRAVA LJUBAV ČEKA, Dušan Udicki, Digital Style Zrenjanin
KAKO JE SVET MALI, Ivan Denić, BK Akademija Beograd
U ZEMLJI MALOG PRINCA, Blagoje Lupa, AFC Beograd
20h, TAKMIČARSKI PROGRAM – SELEKCIJA STRANIH FILMOVA:
MIKIJEVA BALADA, Nina Vukojević, Nemačka
THREE MINUTES, Jenn Garrison, SAD
MAN, Lisa Loksina, Rusija
PERIPHERIA, Barelli Marcel, Švajcarska
SUN MOON STARS RAIN, Leslie Supnet, Kanada
BANDURYST, Danilo Caputo, Italija
MUTANT SEASON, Jimmy Audoin and Delphine Chauvet, Francuska
DREAMS AND AWAKENINGS, David Baudry, France
NII PIKK, Andres Tenusaar, Estonija
MILKMAN, James Rumsey, Velika Britanija
HUNGERFORD- SIMPHONY OF A LONDON BRIDGE, Alex Barrett, Velika Britanija
THE LOST SCORE, Teona Grenade, France
_____________________________________________________________
18.12. petak, 22.30h, Filmski front predstavlja: BeckToDeck Party
Upad: 0 dinara pre ponoći. / Duplo skuplje posle ponoći!
BeckToDeck Party
Povratak nosaču zvuka naše mladosti.
Nije reč o pločama, a ni o diskovima, naravno.
Dovlaman samo za vas vrti muziku sa kaseta.
Publika može slobodno da da svoj doprinos i donese neki od bisera iz svojih kolekcija.
U sklopu festivala kratkog filma “Filmski Front”, u petak
18.decembra, u novosadskom Omladinskom centru CK13 odrzaće se žurka
BackToDeck.
Ukoliko želite da se podsetite premotavanja muzike na šestougaonoj
grafitnoj olovci, zgužvanih traka, lepljenja iste uz pomoć selotejpa,
kao i dobre i loše mjuze koja je obeležila 90-te, CK13 je mesto na
kojem treba da se pojavite.
Ako pored svega toga imate želju i da zavrtite koju - može i to!
Žurka će se raditi po principu open decks. Svako od posetilaca (ko
iskopa i ponese svoj arsenal kaseta sa prašnjavog tavana) imaće priliku
da se pokaže.
Mjuza će se puštati po setovima u trajanju od 15-20 minuta, pa u krug,
dok ne pocrkamo.
Nema ograničenja u muzičkim žanrovima, ali će svaka
kompletna seljana biti sankcionisana!
Vidimo se tamo!
Za sada nastupaju:
Kuncut (of SamoSlogaSoundSystem)
Filipashist
Deep Stoned
Dovlaman
BC light
Toshiba Killa (Superstar Selecta)
Cell D
Shef
M-Tech
Buchaa
Ninja Boy
Obećavamo čiste glave i lud provod!
Više o Filmskom Frontu i ostalim festivalskim programima možete pronaći na:
19.12. subota, 20h, Filmski front predstavlja:
TAKMIČARSKI PROGRAM – SELEKCIJA STRANIH FILMOVA
Ulaz: Slobodan
CARA O CRUZ, Jacobo Echeverria, Španija
L’ART DELICAT DE LA MATRAQUE, Jean-Gabriel Peirot, Francuska
FUGATA, Tsvetlin Yolov, Bugarska
THE CAT KEEPER, Fernando Cortizo, Španija
RELEVE, Sebastian Natto, Bastian Caspar, Denis Truenbach, Nemačka
MARIA DURCH EIN’ DORNWALD GING, Frauke Striegnitz, Nemačka
DIJETE, Igor Jelinović, Blank Filmski inkubator Zagreb
X, Gabriele Agresta, Italija
FAIR TRADE, Leslie Supnet, Kanada
YARNING FOR LOVE, Masahiro Sugano
MACGUFFIN, Mojgan Ghanaatgar, Švajcarska
MANUAL PRACTICO DEL AMIGO IMAGINARIO, Ciro Altabas, Španija
DI ME QUE YO, Mateo Gil, Španija
WOVON MAN HALT ZU WENIG HAT, Jakob Schlecher, Nemačka _____________________________________________________________
19.12. subota, 22h, Filmski front predstavlja: SAMO SLOGA SOUND SYSTEM
Ulaz: Slobodan
SAMO SLOGA SOUND SYSTEM
Uz njih, preslušavanje starih šlagera uzdignuto je na nivo pokreta.
U toku večeri biće proglašeni pobednici Filmskog Fronta 2009.
Više o Filmskom Frontu i ostalim festivalskim programima možete pronaći na:
_____________________________________________________________
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Friday, June 19, 2009
|
Voliš
da slušaš radio? Hoćeš da imaš svoju radio emisiju?
Onda...
mi imamo nešto za tebe u Omladinskom
cetru CK13
u ulici Vojvode Bojovića 13 u Novom Sadu!
U
Omladinskom
centru CK13
imamo FM radio stanicu i svakog
četvrtka od 11.00 do 12.00 imamo
program.
Šta
mogu da pustim? Sve
što hoćes, to može biti muzika, intervjui, informacije...
Nisu dopušteni fašistički, rasistički, seksistički
sadržaji, ili sadržaji koji podstiču diskriminaciju i
nasilje.
Da
li moram da znamkako
funcioniše tehnika? Ne,
to ćemo mi raditi, ali ako hoćes da znaš kako
funkcioniše
tehnika, možemo da te naučimo.
Kako
mogu da imam svoju emisiju? Pošalji
predlog mailom na adresu office@ck13.org,
ili
dođi lično u CK13,
svakog
radnog dana
između
11.00h - 15.30h,
i onda se možemo dogovoriti.
“Radio
CK13”
treba da bude javni radio, namenjen mladima.
Radio ti pruža
mogućnost da kažeš ono što ti je bitno.
Cilj je da svaku
emisiju radi druga osoba.
Omladinski
Centar CK13/ Vojovde Bojvića 13, 21000 Novi Sad/ +381 (0) 21 47 37
600/ www.ck13.org
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Monday, April 13, 2009
|
Category: News and Politics
TEMA MESECA APRILA: AUTONOMNI PROSTORI! Organizacije okupljene oko Omladinskog centra CK13 odlučile
su da svoj mesečni program organizuju inspirisane određenim temama i
značajnim datumima.------------------------------------------------------------------------------------ Za sada nekoliko organizacija ( LUGoNS- grupa korisnika
GNU/Linux operativnog sistema u Novom Sadu, Alternativna kulturna
organizacija – AKO, Kuda.org, Centar za socijalna istraživanja (ex
Kružok) i Novosadska Lezbejska Organizacija - NLO) koje obuhvataju naizgled, i zaista, sasvim različita polja angažovanja, pronalaze načine da u okviru svog delovanja prepoznaju dodirne tačke i u odnosu na njih organizuju konkretne kulturne i političke događaje. Različitost naših grupa, i nas kao pojedinaca i pojedinki postavljena je na istu polaznu tačku, a to je potreba za društvenom akcijom. Različitosti nam, s` druge strane, daju mogućnost da sagledamo društvo koje želimo da pozovemo (posebno mlade ljude) na kritičko mišljenje, na suočavanje sa sistemom u kom živimo i alternativama koje su dakle i međusobno različite. April je mesec u kome proslavljamo drugi rođendan CK13! “Omladinski centar CK13”je nastao u Novom Sadu, nakon godina koje je obeležio nedostatak angažovanih kulturnih prostora. Ipak, CK13 je nastao na temeljima angažovanih prostora koje je Novi Sad imao, i godinama gubio. U tom duhu, nostalgije za starim i pre svega, proslavaljajući nove mogućnosti i ono što je postigao CK13, april ćemo kroz nekoliko događaja obeležiti kao mesec Autonomnih prostora, i to u najširem smislu. Istorijski pregled devastacije omladinskih centara u Novom Sadu i u Vojvodini u postsocijalističkom periodu Novi Sad je tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka imao relativno izbalansiran odnos kulturnih institucija i/ili drugih prostora i potreba stanovništva. Grad je tada imao oko 175.000 stanovnika i rast je bio daleko sporiji, a u gradu su aktivno delovala 7 bioskopa, Tribina Mladih, Omladinski klub Sonja Marinković, Klub 24, klub Bronx, Klub međunarodnog prijateljstva (Arap), Klub muzičke omladine, Studentski kulturni centar, Američka čitaonica, omladinski književni list Polja, magazin Új Szimpozion. Upravo ovaj period, kada je veći deo navedenih omladinskih institucija zatvoren, može da oslika ključno nerazumevanje uloge alternativne i kritičke kulture, u koncepciji razvoja grada Novog Sada, jer će od tog vremena život mladih i alternativne kulture funkcionisati uglavnom stihijski, bez plana i razvojne strategije. Druga polovina osamdesetih je obeležila posebne grupe koje su samoinicijativno organizovane uticale na formiranje nekih novih programskih prostora, što je direktno reflektovalo želju i potrebu da se ponuda kulturne produkcije menja i proširi, i da se omoguće novi sadržaji s.. obzirom na rast grada, i sve značajniji rast Univerziteta (tada je grad imao oko 190.000 stanovnika i skoro 25.000 studenata, novi prostori u gradu su bili pre svega galerija Nosorog, SKAM studio za kreativno angazovanje mladih, Žuta kuća – centar za angažovanje mladih sa prvim psihološkim savetovalištem za mlade i edukativnim programima). Ove inicijative pokrenute su i kao reakcija na rad zvaničnih institucija kulture i informisanja, koje su već tada pokazivale amonizitet prema alternativnoj kulturi i polako su atrofirale aktivnosti gradskih institucija u odnosu na potrebe građana. Na primer, u Sloveniji pa i urbanim centrima Hrvatske i u Beogradu se tadašnja alternativna kultura i umetnost spremno uključila u rad društvenopolitičkih organizacija aktivno učestvujući u demokratskim procesima i liberalizaciji društvenog života. Rezultat tako olako odbačene alternativne kulture i mladih u svim sferama društvenog života može da se ilustruje kroz činjenicu da danas Grad nema respektabilnu galeriju, adekvatan koncertni prostor, nema časopis, radio stanicu koji bi se bavili kritičkom kulturom i društvom. Devedesete godine prošlog veka su veoma specifične iz više razloga: raspad SFRJ, velike migracije stanovništva koje su se direktno oslikale i na strukturu i broj stanovnika u Novom Sadu. Potreba za kulturom je u tom kontekstu potpuno marginalizovana sprovođenjem političke projekcije realnosti, pre svega fokusiranim na egzistencijalni aspekt, pa su građani jedini izlaz imali ili u participaciji političkog života kroz rad u strankama, ili u potpunoj apscinenciji od bilo kod društvenog života. Rat je sa sobom razvio visok stepen nacionalističkog govora mržnje, i to je na direktan način štetilo Gradu kao jednom od nosioca kulture suživota različitih naroda i vera na jednom prostoru. Ovaj period poznat je po mobilizacijama i medijskom oblikovanju javnosti da je rat neizbežan i neophodan, ali ta odluka nije razvijana kroz dijalog, a javno mnjenje je dobijalo projektovane oblike realnosti i mnogi se sa tim odlukama nisu slagali. Od tada pa sve do danas, svedoci smo velikog talasa odliva mladih iz Novog Sada, jer nisu pronašli motiv da ovde i ostanu, jer im Grad nije pružao mogućnosti i izbor za slobodan razvoj i širenje vidika, a njihova jedina mogućnost je bila da prate projektovanu političku krizu, sem izuzetaka koji su sve vreme pokušavali da joj se odupru. Mnogi sugrađani su napustili Novi Sad, što je rezultat neslaganja sa promenom karaktera sredine u kojoj su se rodili, jer su grad doživljavali kao nešto široko, prostrano, slobodno, a pretvaralo se u ksenofobiju, mržnju, strah, kontrolu kretanja, nemaštinu… Sve to je bitno uticalo na psihološku krizu kulturnog identiteta, i logičan korak je bio odlazak iz sredine u kojoj nisu videli rešenje. _____________________________________________________________
13.04. ponedeljak, Omladinski centar CK13 obeležava drugi rođendan!
U sklopu obeležavanja druge godišnjice Omladinskog centra CK13 organizujemo:
18.30h, Promocija prvog Biltena CK13.
19h, Razgovor sa povodom, na temu: “Autonomija prostora”, u kome učestvuju:
Aleksandar Kravić, član gradskog veća zadužen za sport i omladinu
Jelena Popović, koordinatorka programa u Omladinskoj nevladinoj organizaciji (ONO)
Rastislav Škulec, umetnik i likovni pedagog, jedan od osnivača Žute kuće 1987. godine
Razgovor će voditi:
Zoran Pantelić, umetnik, jedan od osnivača Omladinskog centra CK13
21h, Koncert: Deadline (London, UK)
Ulaz: Karte po ceni od 400 dinara su u pretprodaji u Kancelariji CK13 (od 10h – 16h), i u Klubu CK13 (od 16h).
Na dan druge godišnjice Omladinskog centra CK13 imamo priliku da ugostimo bend koji spada u jedno od najvećih imena današnje svetske punk-rock scene.
Deadline su sa radom počeli u Londonu oko 2000.
godine, i iza sebe imaju 5 studijskih albuma, veći broj singlova, kao i
na stotine koncerata i turneja kojima su stekli veli broj fanova.
Više puta su imali čast da sviraju sa bendovima kao sto su Cock Sparrer, Rancid, Dropkick Murphys itd.
Jedinstvena kombinacija punka, rock'n'rolla, hard core-a i popa,
začinjena fenomenalnim vokalom pevačice Liz godinama unazad ostavlja
bez daha publiku i muzičku štampu širom sveta, a sad je red i na nas da
se uverimo u njihov kvalitet.
_____________________________________________________________
30.04. četvrtak, 19h, Novosadska Lezbejska Organizacija – NLO i CK13 pozivaju vas na tribinu:
Autonomni ženski prostori
Šta je to ženski prostor, koliko je važan aktivističko - politički, a koliko je zanimljiv širokom krugu žena?
Isključivo ženski prostori imaju dugu istoriju postojanja.
Zajednička karakteristika ovakvih prostora jeste da su uvek - zona bez
nasilja! Od kuhinje koja je vrlo često ženski privatni prostor i u
patrijarhatu mesto okupljanju žena, do javnih ženskih prostora za koje
borba nikada ne prestaje.
Stvaranjem feminističkih organizacija krajem 80-ih godina, na prostoru
bivše Jugoslavije iznova su se stvarali anagažovani ženski prostori u
kojma su se žene bavile temama značajnim za sopstevnu egzistenciju koju
uzimaju u svoje ruke.
Od tog vremena do danas koncept organizovanja ženskih grupa se menjao,
pa pitanja koja nam ostaju su: čime se danas bave feminističke
organizacije, da li je ikada postojala ideja omasovljavanja feminističkog pokreta, šta je budućnost feminističkog pokreta kod
nas?...
Učestvuju:
Lepa Mlađenović, feministička i mirovna aktivistkinja, Beograd.
Koordinatorka Autonomnog ženskog centra. Jedna od osnivačica prvog SOS
telefona u Beogradu, 1990. godine. Učestvovala je u organizovanju
mnogih ženskih organizacija u celoj Srbiji i Vojvodini. Jedna od
osnivačica prvog gej-lezbejskog lobija “Arkadija“, 1990. godine i
organizacije “Labris“, 1995. godine.
Milica Gudović, feministička aktivistkinja. Koordinatorka grupe “Žene na delu“, Beograd.
Žene na delu postoje od 1996. godine sa misijom da povećaju dostupnost
informacija ženama i drugim ranjivim grupama, kroz izdavaštvo,
edukaciju i medije.
Žene na delu bave se ekonomskih osnaživanjem žena kao i elektronskim
opismenjavanjem. Zalažu se za alterglobalistički ekonomsko-politički
model.
Veronika Mitro, jedna od osnivačica i stalna saradnica Ženskih studija i istraživanja u Novom Sadu. Jedna je od osnivačica Novosadske Lezbejske Organizacije – NLO.
Ženske studije osnovane su 1997. godine. Studije akademskim
alternativnim metodom imaju za cilj da ženama i muškarcima približe
pitanje diskriminacije prema ženama danas, u različitim oblastima
života i u svakodnevnici. Ženske studije bave se obrazovnim radom,
informaciono-dokumentacionim radom i rezultati rada se objavljuju.
Biljana Rakić, članica upravnog odbora SOS telefona Novi Sad. Supervizorka volonterkama SOS telefona.
SOS telefon je nastao 8. marta 2002. godine u okviru Novosadskog
ženskog centra. Od 2004. postoji kao samostalna organizacija. Osnovne
usluge SOS-a su besplatno psihološko i pravno savetovalište i rad sa
mladima kroz interaktvni edukativni program i radionice.
Moderatorka: Jelena Anđelovski
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|
Monday, March 09, 2009
|
Current mood: energetic
Category: News and Politics
MART - ŽENSKI MESEC U CK13!Organizacije okupljene oko Omladinskog centra CK13 odlučile
su da svoj mesečni program organizuju inspirisane određenim temama i
značajnim datumima.Za sada nekoliko organizacija ( LUGoNS- grupa korisnika
GNU/Linux operativnog sistema u Novom Sadu, Alternativna kulturna
organizacija – AKO, Kuda.org, Centar za socijalna istraživanja (ex
Kružok) i Novosadska Lezbejska Organizacija - NLO) koje obuhvataju naizgled, i zaista, sasvim različita polja angažovanja, pronalaze načine da u okviru svog delovanja prepoznaju dodirne tačke i u odnosu na njih organizuju konkretne kulturne i političke događaje. Različitost naših grupa, i nas kao pojedinaca i pojedinki postavljena je na istu polaznu tačku, a to je potreba za društvenom akcijom. Različitosti nam, s.. druge strane, daju mogućnost da sagledamo društvo koje želimo da pozovemo (posebno mlade ljude) na kritičko mišljenje, na suočavanje sa sistemom u kom živimo i alternativama koje su dakle i međusobno različite. Mart je mesec u kome počinjemo sa tematskim mesečnim programom. Inspirisani 08. martom, Međunarodnim danom žena, koji je obeležje ovog meseca, odlučili smo da mart posvetimo ženama, odnosno borbi za ženska ljudska prava. Naša inspiracija 08. martom onakvim kakav je poznat u Srbiji i regionu, prilično banalizovan, zapravo je kontra-inspiracija. Ono čime se ženske (feminističke) grupe bave poslednjih tri decenije u Srbiji jeste postavljanje ovog praznika na mesto koje mu pripada. Uključivanjem, osim ženske grupe (Novosadska Lezbejska Organizacija – NLO) i drugih aktivističkih grupa u obeležavanje ovog meseca, izražavamo potrebu da se u angažovano obeležavanje ovog dana uključi široka aktivistička i opšta javnost i skrećemo pažnju da je 08. mart dan svih onih koji smatraju pravednom borbu za jednakost svih ljudi. Obeležavanjem marta kao ženskog meseca želimo da, i simbolički, istaknemo da borba za rekonstrukciju položaja žena u društvu, traje mnogo duže od jednog dana. Tokom marta program u Omladinskom centru CK13 obuhvatiće teme koje propituju istoriju žena i poziciju žena na profesionalnim i društvenim poljima danas i u prošlosti. U CK13 takođe se nastavljaju redovni programi posvećeni samo ženama. Zašto je ženama sveta posvećen jedan dan?
Prilikom prihvatanja rezolucije kojom se proglašava Dan ženskih prava i međunarodnog mira (1977.), Generalna skupština istakla je “potrebu da se oda počast doprinosu žena u jačanju međunarodnog mira i sigurnosti“ Danas, žene još uvek čine većinu od preko 1 milijarde siromašnih u svetu, tri četvrtine žena iznad 25 godina u Aziji i Africi je nepismeno, u proseku, žene zarađuju 30-40 posto manje od muškaraca za isti posao. Svuda su žene i dalje većina žrtava nasilja. Iz svih ovih razloga, za žene sveta, 08. mart je prilika da se preispita napredovanje žena u borbi za ravnopravnost, tj. stepen ostvarenih prava u različitim oblastima života, kao i da se preispita snaga ženskih potencijala za nastavak rada na ostvarenju ženskih ljudskih prava koja se iznova moraju osvajati. Istorija
1910.
Na kongresu Socijalističke Internacionale u Kopenhagenu, ustanovljen je Dan žena međunarodnog karaktera u čast pokreta za ženska prava i postizanja opšteg prava glasa za žene. Više od 100 žena iz 17 zemalja, uključujući i prve tri žene izabrane za parlamentarne zastupnice u Finskoj, prihvata predlog Klare Cetkinza uspostavljanje tog datuma. Sam datum nije utvrđen. Donosi se odluka da se Međunarodnim danom obeleži štrajk američkih tekstilnih radnica iz 1857. Tada su tekstilne radnice Njujorka protestovale tražeći kraću radnu nedelju, a policija je pucala na njih. 1911.
Međunarodni dan žena je po prvi put obeležen (19. marta) u Austriji, Danskoj, Nemačkoj i Švajcarskoj među levičarskim ženskim grupama. Više od milion žena i muškaraca izašlo je na ulice zahtevajući pravo glasa za žene i pravo da budu birane, pravo žena na rad i stručno usavršavanje i zabranu diskriminacije na radnom mestu. 1913-1914.
Kao deo mirovnog pokreta koji se rasplamsavao uoči Prvog svetskog rata, Ruskinje su prvi put obeležile Međunarodni dan žena poslednje nedelje u februaru 1913. godine. Na različitim mestima u Evropi, 8. marta iste godine, žene su organizovale proteste protiv rata, ili da izraze solidarnost sa svojim drugaricama iz predrevolucionarne Rusije. 1917.
Pošto je u ratu poginulo više od dva miliona ruskih vojnika, Ruskinje su odabrale poslednju nedelju u februaru da štrajkuju za “hleb i ruže“, gde hleb simbolizuje ekonomsku ravnopravnost, a ruže bolji kvalitet života. Političke vođe su smatrale da nije vreme za štrajk, ali žene su bile uporne. Četiri dana kasnije, u nedelju, 23. februara, izbila je Februarska Revolucija. Ruski car je bio prisiljen da abdicira i privremena vlada je dala ženama pravo glasa. Događaj se odigrao 08. marta prema gregorijanskom kalendaru koji u to vreme koriste ostale zemlje, ali ne i Rusija. 1995.
Održana je IV svetska konferenciija žena u Pekingu. Članice iz 189 zemalja (uključujući i Srbiju) jednoglasno su potvrdile da je neravnopravnost žena i muškaraca i dalje osnovni problem: "Napredovanje žena i postizanje ravnopravnosti između žena i muškaraca pitanje je ljudskih prava i preduslov društvene pravde. Stoga se ne može posmatrati kao izolovano žensko pitanje, već kao jedini način izgradnje održivog, pravednog i razvijenog društva", navodi se u završnom dokumentu Konferencije. * Preko 150 zemalja (uključujući i Srbiju) je do sada ratifikovalo "Žensku konvenciju" - CEDAW - Konvenciju za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, čime su se zemlje pravno obavezale na eliminaciju diskriminacije žena. 
08.03. nedelja, 20h, “Vaginini monolozi“ za 08. mart!
Organizacije okupljene oko CK13 ( NLO, Kuda_org, AKO, CSI,
LUGoNS) pozivaju vas da zajedno obeležimo 08. mart izvođenjem komada “
Vaginini monolozi“ , Iv Ensler
Učestvuju:
Natalija Marić, studentkinja Emilija Filipović, rođena 1981. godine Ljudmila Nasova, Gospavina beba Aurelija Đan, studentkinja i aktivistkinja FENS Teatar Novi Sad ( Biljana Stanković Lori i Olga Blanarik - Shade) Zabavno, inspirativno i jedinstveno!
U sopstevnoj adaptaciji i režiji izvođačice će nam predstaviti priče iz monodrame “Vaginini monolozi.“ FENS Teatar iz Novog Sada kao duet predstaviće nam adaptaciju izvođenu preko pedeset puta na pozorišnim festivalima, alternativnim i profesionalnim pozornicama u regionu. “Vaginini monolozi“ je poetsko pozorišno delo nastalo na osnovu preko dvestotine ispovesti žena. Izvodile su je širom sveta mnoge žene, različitih doba starosti, profesija, nacionalne pripadnosti, seksualne orijentacije... Izvođenja su najčešće imala svrhu finansijske pomoći ženskim organizacijama koje se bore protiv nasilja nad ženama. Ovog puta želimo da izvođenjem podsetimo na značaj svake individualne ženske priče i promislimo zajedno šta činimo za poboljšanje položaja žena u društvu. Zainteresovane posetiteljke / posetioci moći će da pogledaju dokumentarni film “Vaginini monolozi“ o nastanku komada i nekoliko izvođenja same autorke. Zašto “Vaginini monolozi“ za 08. mart?
Međunarodni dan žena odlučile/i smo da obeležimo pričanjem Vagininih priča. Način na koji se danas može obeležiti 08. martsasvim je otvoren. Teme koje se tiču pozicije žena u društvu tiču se čitavog društva pa je tako svaki ugao sagledavanja koji donosi neku direktnu i javnu akciju dobrodošao. Teme se nisu mnogo promenile (ekonomski položaj žena, nasilje nad ženama, pravo na abortus, položaj žena pripadnica manjinskih grupa...) u odnosu na one s početka 20. veka. Najznačajnije je ne zaboraviti obeležavanje 08. mart ustanovljenog u čast pokreta za ženska ljudska prava. Monodrama “Vaginini monolozi“ bila je povod da se ustanovi V day(V dan) koji svake godine iznova skreće pažnju na seksulno nasilje nad ženama. Poslednjih deset godina, izvođenjima su se, pored javnog apela protiv nasilja nad ženama, sakupljala novčana sredstva za podršku ženskim grupama koje se bave nasiljem nad ženama. Spisateljica Iv Ensler napisala je ovu poetičnu, zanimljivu, edukativnu i dirljivu monodramu na osnovu preko dvestotine ženskih ispovesti. Žene su joj poverile svoja najintimnija iskustva, razmišljanja na različite teme, od seksa do porođaja, od neobjavljenog rata protiv žena do lezbejske ljubavi. Autorka je zatim, sama izvodila sve ove priče i nakon (i paralelno) njenih izvođenja “Vaginini monolozi“ započinju sopstveni život kao priče koje pričaju žene. Različite žene ih preuzimaju kao svoje, adaptiraju, prepričavaju, čitaju one u kojima se potpuno prepozanju. Svaka od ovih priča ima svoju individualnost ali predstavlja i jednu od značajnih priča ženske egzistencije. Predstavlja žensku istoriju, sadašnjost i večitost. Naš poziv ženama da izvođenjem na bini Omladinskog centra CK13, u javnom prostoru ispričaju jednu ili više vagininih priča, ima nekoliko značenja. Ovaj komad ima praistorijski duh ženske polnosti i pominjanja “onog dole“ o čemu se ćutalo i u tom smislu razbija tabu koji je, čini nam se, davno razbijen. S’ druge strane, podseća nas na početak ženske borbe koja se pre svega, odvija u svakoj ženi pojedinačno. Najzad, tekst ženama otvara mogućnost da ispolje kreativnost i potraže umetnost u sebi, oslobode svoj glas i telo. Izvođenje ovih priča nikada nije samo pozorište, ponekad ono uopšte nije pozorište već dokumentovanje još jedne prvi put ispričane priče. U tom smislu, učesnice preuzimaju pozornicu i javno govore, što nije situacija u kojoj se žene često nalaze. Priča o javnom muškom prostoru i privatnom ženskom, još jedna iskonska tvorevina patrijarhata, kroz ova izvođenja gubi svoj značaj, bar dok priče traju. Sve naše motivacije da izaberemo baš “Vaginine monologe“ povezane su sa osnaživanjem žena, jačanjem samopoštovanja i ženske solidarnosti. Iako zvuče uopšteno, ove vrednosti veoma su značajne u borbi protiv nasilja nad ženama, na koje komad skreće pažnju kao na najmoćnije oružje u očuvanaju svake društvene hijerarhije. “Vaginini monolozi“ kao bilo koji drugi komad mogu se čitati na najrazličite načine, i naravno, neka čitanja smatraju da je komad odraz mržnje prema muškarcima, itd... Vagininu priču mogu pričati samo žene i to ne samo jer govori o ženskom polu već upravo jer govori o ženskom rodu tj. o iskustvima žena u društvu, pa tako o poziciji žene u društvu. Priznati iskustvo bilo kojoj osobi “preko puta nas“, poverovati mu, promisliti ga i preispitati u odnosu na svoja iskustva, jedan je korak ka zajedničkom zalaganju za ženska ljudska prava kao prava svih ljudi. “Vaginini monolozi“, u tom smislu, nisu ne-muška priča već su da-ženska priča! “Vaginini monolozi“ mogla bi biti priča koja pokreće ritam akcije u svakoj/m od nas. ____________________________________________________________ 19.03. četvrtak, 19h, Prezentacija istraživanja Gordane Stojaković:
ANTIFAŠISTIČKI FRONT ŽENA VOJVODINE 1942 - 1953.
Ulaz: Slobodan
Na planu borbe za ravnopravnost žena nema konačno osvojenih pozicija za žene. Da bi se stečeno uspešno sačuvalo potrebno je sačuvati iskustvo koje su žene ugradile u sve napore da poboljšaju sopstveni položaj u društvu. Jedno od takvih je i iskustvo članica AFŽ-a. Istraživanja Gordane Stojaković AFŽ Vojvodine u perodu 1942-1953 predstavljeno u formi web prezentacije ponovo nam otkriva namerno zapostavljeni deo istorije. Baveći se istorijom AFŽ - a u najdramatičnijem periodu istorije dvadesetog veka autorka iznosi podatke i činjenice koje domaća nacionalistička i konzervativna istoriografija brižljivo sakriva. _____________________________________________________________ 27.03. petak, 19h, Prezentacija projekata
Female:Pressure i Open:Sound
Gošća: Andrea Mayr, Beč (Open Source programerka)
Ulaz: Slobodan
Female:Pressure je internacionalna baza žena–DJ-eva, producentkinja i vizuelnih umetnica, koje se uglavnom bave elektronskom muzičkom scenom. Data baza je internacionalni resurs talentovanih žena i može da se pretražuje po geografskoj lokaciji, profesiji, stilu i umetničkim imenima. "Zašto postoji toliko malo žena-aktivistkinja na sceni elektronske muzike?" - je često postavljano pitanje. Odgovor ne leži u brojnosti već u načinu na koji su i da li su prepoznate... Female:Pressure služi jačanju mreže, komunikacije i reprezentovanja umetnica širom sveta. Female:Pressure je na prvom mestu alatka koja obezbeđuje vidljivost žena u okviru polja kojim dominiraju muškarci, i poboljšava njihovu generalnu komunikaciju. Data baza/web site je javno dostupan izvor informacija, osmišljen i osnovan od strane bečke umetnice Electric Indigo tokom 1998. godine – tehnološki odgovor na nezahvalnu poziciju žena – dj-eva i producentkinja. Programiranje i neprestani razvoj ove platforme je u rukama Andree Mayr, Open Source programerke iz Beča. Do sada, female:pressure sadrži oko 1030 članica iz 52 zemlje i mnoge od njih se mogu lično kontaktirati ili je uz njihov profil postavljen link koji vodi na njihove web stranice. Pored web platforme, female:pressure takođe sadrži i mailing listu. Godine 2005. Andrea Mayr i Electric Indigo su osnovale muzičku produkcijsku platformu open:sounds – mogućnost za umetnice na female:pressure da razmenjuju muziku i rade zajedno pod CreativeCommons licencom. Prvi rezultati open:sounds platforme su objavljeni na CD-u "open:sounds vienna" 2006. godine, a 2008. godine su objavile female:pressure dvd1 koji predstavlja bečke video umetnice koje su kreirale video radove za internacionalne open:sounds numere. http://www.femalepressure.nethttp://www.femalepressure.net/pressetext.htmlhttp://www.femalepressure.net/opensounds.htmlhttp://www.femalepressure.net/dvd.htmlhttp://artinprogress.femalepressure.net/about Prezentaciju organizuju Centar za nove medije_kuda.org, LUGoNS – Linux User Group of Novi Sad, i Omladinski centar CK13, uz podršku Austrijskog kulturnog foruma, Beograd.
Powered by | | English | | Albanian | | Arabic | | Bulgarian | | Catalan | | Chinese | | Croatian | | Czech | | Danish | | Dutch | | Estonian | | Filipino | | Finnish | | French | | Galician | | German | | Greek | | Hebrew | | Hindi | | Hungarian | | Indonesian | | Italian | | Japanese | | Korean | | Latvian | | Lithuanian | | Maltese | | Norwegian | | Polish | | Portuguese | | Romanian | | Russian | | Serbian | | Slovak | | Slovenian | | Spanish | | Swedish | | Thai | | Turkish | | Ukrainian | | Vietnamese |
|
|
|
|