Ohhoooho! U čitavih 15 minuta i 32 sekunde, koliko ima muzi­ke na ovom EP-u, možete osetiti i uživati u onome što se i oče­kuje od našeg najboljeg (po meni) punokrvnog R'n'R benda. Od početka do kraja ovog EP-a, Concrete Worms, nemaju ni sekund koji nije nabijen energijom i prženjem do kraja. Svih sedam pesama imaju samo jedan jedini... furiozni ritam. Kratko, glasno i brzo. Uostalom, samo tako i može da bude kada se materijal snima za jedan dan. U takvim slučajevima, pravo na grešku ne postoji. Njih je ionako nemoguće naći kod ovog trija i za razliku od drugih bendova, Concrete Worms, ne upadaju u zamku jednoličnosti, već umeju da naprave i refren, što je itekako važno.
Osim pet autorskih pesama od kojih već dve ("Freaking" i "Refuse To Lose", u novoj ver­ziji sa šarmantnim "clap your hands" delom) imaju status "hita", CW su odrapili i dve obrade "Hybrid Moments" od Misfits, možda najslabija numera na ovom izdanju) i "Lo­ser's Club" (The Humphers, eh kakav je to bend... pa opasan, bre). Izuzetno izdanje, koje samo nagoveštava mogući domet njihovog drugog albuma koji se već uveliko kr­čka, kuva, prži... šta već.
Pogodak za Avlijaner Records, producenta Komandanta Adama i neosporni ubojiti uda­rac za Concrete Worms. "How Do I Like Their R'n'R?", odgovor može biti samo jedan: "Hell Yeah!!!"
P.S. Uz ovaj album treba kupiti i ogromne količine piva (hladnog) da biste prženje ispra­tili do kraja, jer će vam se ruka non-stop vraćati na "play again...". Ko neveruje, neka pro­veri na: www.myspace.com/concreteworms