Mama: moram da idem sada ali ajde reci slobodno ako ti treba pare
ja: ovaj, volim što sam samohrana i ne želim da tražim pare od tebe, ali da, situacija je teško sada.
mama: ni ja nemam mnogo pare, ali podelim ono što imam, razmišljaj i napiši mi imejl.
ja: ok, hvala ti.



nisam joj rekla da nisam dobila platu u januar. zna da sam dobila polu plata za novembar i decembar, da sam morala da platim kaució u novembar.

problem je da sada ja sam kriva. Nisam dobila platu, jer nisam radila dovoljno, jer bila sam previše depresivna i nije mi bilo tačno jasno šta treba da uradim. (Sada, jasno mi je ali sam bezvredna i bezveze ali još uvek sam depresivna). Ja sam kriva i moram sama od sebe da se izvučim iz ove situacije jer nije dobro da me neko spasi. Nije dobro jer ne zaslužujem više šanse. I ne mislim da bi mi mnogo pomoglo da bi mi mama dala pare. Ne zaslužujem pare jer sam worthless piece of shit jer nisam radila dovoljno. Moram da budem jaka čak i kada mi je teško. Nemam dovoljno pare da buljim u zid i pitam se "šta ću sad?"

šta ću sad? pa moram da radim.

šta sam uradila danas? Mislila na teške stvari i preplakala. kupila hleb i sir za 480 forint. ako utrošim manje od 500 po dan, biću ok do 10-tog marta. i verovatno ću do tada dobiti platu. :/

Kada sam se uselila u Mađarsku, bila sam vrlo stidljiva, jer nisam govorila mađarski i to mi je bilo sramota. Čak i nakon nekoliko mesec dana, kada sam znala šta da kažem, bila sam previše stidljiva da to izgovorim. U prvoj godini, nisam ni osmela da kupim meso. Znala sam, naravno, da se kaže "jó napot kívánok, 20 deka darált húst kérek szépen" (dobar dan Vam želim, 200 gram meso molim Vas) ali nisam imala hrabrosti. Stajala sam oko 3 metar iz službenice i šapnula sebi "jó napot kívánok, 20 deka darált húst kérek szépen. 20 deka darált húst kérek szépen. 20 deka darált húsz kérek szépen." Nakon toga, lepo sam se vratila kući, bez mesa.

Ja sam još uvek ovoliko stidljiva na srpskom i makedonskom, ali već mogu da govorim sa drugaricama (ovog vikenda sam govorila na makedonskom za prvi put!), ali više nisam stidljiva na mađarskom. Danas sam kupila sir bez problema. Upravo, već nekoliko godine nisam stidljiva na mađarskom, samo još uvek sam iznenađena kada to primetim. Navikla sam na to što sam stidljiva i čudno mi je kada vidim da nisam.

Još jedna čudna stvar: sećam se da ne volim da perem sudove, jer dugo nisam volela da ih perem i dobro se sećam kako nisam volela da dodirnem prljave sudove. Zbog toga, ne perem ih svaki dan jer se sećam da to ne volim. I čudim se kada ih napokon perem i shvatim da više ne mrzim da perem sudove, već nekoliko mesec dana volim da to uradim.

Samo zaboravim da volim i mislim da još uvek mrzim.

Znam, znam, još nisam napisala u detalje kako je bilo u not-u, ali sada je kasno i danas sam (za mene) rano ustala i hoću da legnem na vreme, jer nešto sam promenila dan za noć i bolje spavam kada je noć. Elem, prozorski kapak mi je pokvaren, i to će biti od pomoć da ustajem ranije kada počne sunce da sija. (Na žalost, to sam primetila kada je bilo 5 ujutru, kada sam se vratila kući iz not-a.)

Sinoć mi je Erna rekla da će njen brat ići u Suboticu danas, i pitala me da li mi se ide sa njim. Pitala sam Dušku da li je slobodna, ali nije bila slobodna pošto je bila u Novom Kneževcu. Dogovorile smo sa Ernom da ću ići kod njene sestre.

Legla sam u 2, ali nisam mogla da zaspim do 5 ili 6. Ustala sam u 10. Testetinu koju sam napravila sinoć, pojela sam za doručak. Išla sam sa Ákošem kod Selme u 12. On je otišao. Jela sam ručak sa porodicom. Igrala sam se sa decom. Uroš ima 5 godina i Petar 7 godina. Igrali smo Uno na srpskom. Naučila sam:

mešam karte
sečem karte
menjam smer
odskočim te
vuči 2 karte
vuči 4 karte
vuči 16 karte (haha)
nisi ti na redu, Petre

nula, jedinica, dvojka, trojka, trojka, četvorka, petica, šestica, sedmica, osmica, devetka


Onda smo crtali. Rekli su mi da lepo crtam. :) Uroš je rekao Petru da lepše crtam nego on. Petar je rekao "pa šta? Ona je starija od mene, jelda?" I rekla sam "da!" :D


Posle toga, Selma, Uroš, i ja smo se prošetali po gradu. I Petar bi išao sa nama, ali se svađao sa Urošem i nije smeo ići zbog toga. Šetajući u Subotici, Selma je pitala Uroša kako se kaže pas na engleskom, i rekao je "dog." Pitale smo ga još nekoliko životinja. :) Pametan je mali. :))) Jeli smo pljeskavicu. Kupila sam 4 kutije cigare. Moram da ih bacim, jer skupe su, ali jeftinije su u Srbiji. Možda ću ih kupiti samo kada sam u Srbiji i izdržaću kada sam u Segedinu...

Vrativši kući, pitala sam Selmi da li bi mogla da mi ošiša kosu. Rekla mi je da mašina joj je pokvarena, ali ako sam strpljiva, može da mi ošiša makazama. Rekla sam joj da sam strpljiva, i ošišala mi je kosu. :)

Petar nije bio tu, izašao je sa tatom. Igrala sam Uno i dalje sa Urošem. On je pokušavao da priča sa mnom na mađarskom, što mi je bilo vrlo slatko. Nekoliko puta smo se igrali Uno na mađarskom. Rekao je "neked van kettőt?" (van-e kettešed?) i "nem letettem" (nem tettem le), ali nakon toga što sam nekoliko puta rekla "kék hármás" (plava trojka) i "sárga ötös" (žuta petica), to je primetio i počneo reći "zöld hettes" (zelena sedmica, umesto "zelena sedam"). Bila sam ponosna na njega.

Igrali smo se jednom na engleskom. :D

Vratili su se Petar i njegov tata i Petar se uključio u igricu. :)

Ákoš se vratio kasnije i krenuli smo kući. Putovanje u Suboticu mi je bilo vrlo lepo. :D

Treba da govorim o tome, a ne priča mi se. meh

Kao i što svi znate, plašim se telefona. Koristim ih vrlo retko. Ako je drugarica i pitanju, koju već dugo poznajem, onda problema je manje, ali je još uvek tu. Uglavnom, mrzim telefone.

Danas sam pozvala nekoga, koju ne poznajem.

Vežbala sam pre nego što sam telefonirala.

"Jó napot kívánok. Jó napot kívánok. Jó napot kívánok."

Sada mi pada na pamet da bi trebalo da kažem "Dobro veče", ne "dobar dan" jer skroz taman je u napolju, ali rekla sam dobar dan.

Pažljivo gledala broj telefone, ne daj Bože da pozovem pogrešnom broj.

Pozvala sam je. Jedva sam mogla da dišem, ali u redu, ovo je bitno.

"Jó napot kívánok M____ F____ vagyok és pszichológust keresek." (Dobar dan Vam želim. Ja sam M____ F____ i tražim psihologa."

"Igen? Miben tudunk segíteni?" (Da? Kako možemo pomoći?)

Nisam znala kako da odgovorim na tome.

"ööö" (errr)

"Időpontot szeretne kérni?" (da li želite zakazati sastanak?)

"Igen!" (Da!)

Imam sreće da psiholog zna kako se koriste telefon i pogodila je šta hoću jer stvarno "Időpontot szeretnék kérni" ne bi mi padala na pamet, mada, naravno, to sam htela.

Idem kod nje u 16 januar, u 16:40. Rekla mi je da je u Novom Segedinu, i napisala sam ulicu, broj. Pogledala sam na google mape i znam tačno gde je. 3,8 km od mene. Nije daleko sa rolerima.

Bože, plašim se ovog koraka.

http://megeroszakoltak.blog.hu/2008/12/21/mi_alapjan_valasszunk_pszichologust?fullcommentlist=1c4394001

prevod na webforditas.hu

Danas gledala sam filmove. Prvi film je bio "Zona Zamfirova." bez titlove. Razumela sam dosta. Zanimljivo je. Niš dijalektat je negde između srpski i makedonski. Zanimljivo.

Drugi film bejaše Самоуништување, bez titlove. Mogla sam da pratim šta se dešava u filmu ali ne bih rekla da sam razumela svaku rečenicu. Moj makedonski još nije jak. Film je grafički, previše grafički za moj ukus. Ali ima dobar kraj.

Treći film je bio Пред дождот, sa tilovima, ali na žalost nije bilo titlove kada su pričali na engleskom. Stavila sam glava 3 cm od spikera i nisam razumela šta kažu, možda samo 33% reči. Ali bila sam oduševljena jer ako ne razumem ni svoj maternji jezik, onda možda ne moram da to prihvatim kao znak gluposti što ne razumem makedonski. :) Film je bio odličan. Vrlo tužan film, rasplakao me je nekoliko puta. Ali volim tužne filmove.

Srećna nova godina svima!



Često mislim o Ani. Ponekad ova žalost je još jedna stvar koji me rastuži na vrh svega. Ponekad ova žalost je dobrodošla. Jednostavna tuga, bez stida, bez traume, bez straha. Dugo je nisam videla, ali se sećam na njen glas, i to me uteši. Nije daleko od mene. Osećam je. Uteha i ljubav. Uzdišem "Oh, Ann." Nije daleko. Srećna sam zbog nje, jer je sada sa Bogom. Mislim na nje, i osećam je, kao da mi kaže da će biti sve u redu. Tužna sam, ali i radosna.




Često mislim o rečima. Reči su srašno moćne. Reči imaju drukčiji ukus na srpskom, na mađarskom, na makedonskom, na engleskom. Iskustvo zaodeva reči u značenje, i nemam loša iskustva na srpskom ni na makedonskom. Reči su slatke, mekne, nežne. Imam mnogo iskustva na mađarskom i na engleskom. Reči su jače, strašnije.

Neme reči su slabije. Uglavnom, ne plašim se reči kada samo pišem. Reči koji niko ne razume ili koji niko ne čuje su slabije. Kažem "silovana sam pre 2,5 godine dana" na engleskom, u praznoj sobi, i reči me uticaju, ali nije previše. Sinoć govorimo na mađarskom i hrabro i iskreno kažem reči koji vrlo retko izgovaram, reči koji me unište.

Csaba spominja moj bivši komšija, koji me je uznemiravao. Samo tako sam ga spominjala. Uznemiravanje znači mnogo stvari. Lakše je govoriti eufinazmama. Ispravila sam ga. "Megerőszakolt és két évig zaklatot." (Silovao me je i dva godina me stalkirao) i drhtala sam, jedva mogla da dišem, potpuno uništena od moćnih razumljivih mađarskih reči. Csaba i Angéla su bili tu, i znala sam da razumeju ono što im kažem na njihovim maternjem jeziku i buljila sam u ruke i drhtala.

Treba da govorim o tome, glasno, na mađarskom, sa nekim koja zna mađarski. Treba mi stručnu pomoć. Plašim se. Reći će mi da sam krivac. Reći će me da žena uvek ima izbor, kao što mi je mama rekla. Plašim se. Zaplakaću. Plašim se reči.

Ali ovaj je bitan korak bez čega neću se izlečiti. Uradila sam sve za sebe što mogu.