Pivka XXL: Petrol, We Can't Sleep At Night, Žoambo Žoet Workestrao v živo!!! Sobota, 25. 4. 2009 20:00 . live stream : http://www.radiostudent.si/stream/radio_studentLQ.m3u

http://nasdvoje.mojblog.com/p-petrol--nezgodno-vreme-opasni-dani-odlican-hrcakdigimedia/170068.html

Petrol - Nezgodno vreme opasni dani (Odličan hrčak/Digimedia)


Jea, prijatelji iz Popboksa su krenuli s reči na dela, pa od ove jeseni počeše da objavljuju albume njihovih i naših pulena. Tako smo nedavno imali prilike da čujemo nešto drugačijeg Nežnog Dalibora, koji je na moju veliku radost iskezio distorzirane zube, ostavivši njanjavost po strani i tako bacio u očaj (neke) svoje hard-core fanove.

Sada je na redu beogradski trio Petrol, po malo obavijen velom misterije jerbo su od svih bendova sa nove srbrock (ili neoneobeo, kako vam drago) scene najmanje pričali i najmanje se eksponirali (nije ih bilo ni na obe ključne prošlogodišnje kompilacije), a najviše svirali još od sada već daleke 2003, Nema sumnje da će se opisani Dalibor momenat i ovde ponoviti, jer je Petrol privlačio kud-i-kamo alternativniju grupaciju koja ne gleda sa odobravanjem ovaj dil benda sa znamenitim veb-sajtom.

Manimo se sad prepričavanja čaršijskih priča i prepustimo ih kružocima prijatelja i forumima istomišljenika na kojima se sve istine dele dok gorčina razočaranja životom nikako da izmili iz usta. Uvek je neko drugi kriv i uvek neko mora da se žrtvuje za opštu stvar, komentatori će to registrovati a da ni ne mrdnu prstom osim kada ga upiru u druge ljude. E pa dragi moji, i Nežni Dalibor i Petrol i svi bendovi koji će izaći na ediciji Nova Srpska Scena su se svi odreda žrtvovali za Opštu stvar, i zbog svoje posvećenosti zaslužuju, ako ništa drugo, ono bar petaka iliti kosku. Krenite malo vi da raspetljavate kablove, teglite instrumente ili se u'vatite mikrofona, pa ćete videti da je mnogo teško, a često se čini i uzaludno. Iako nije.

Ova nova zora rokenrola me umnogome podseća na sada već pomalo mitsku 1994. i poslednja medijski pošteno propraćena izdanja grupa Partibrejkers i Plejboj, koja ni po čemu nisu zaslužila neko posebno pominjanje u ovoj recenziji osim po tome što su presudno oblikovala muzički ukus poslednjih generacija maršalovih pionira. Novi milenijum donosi nepromenjene i još gore pozicije koje su ostavljene na milost i nemilost novim držačima trzalica, ljudima kojima je Maršal kanda draži u onom supstancijalnijem, neživom obliku.

Muzika!

Već prve sekunde uvodne, generacijske himne Sve jedno je, jasno slušaocu stavljaju do znanja da je reč o beogradskom bendu. Neka aura akumulirane suzdržanosti i erupcije tinjajuće nervoze, tipične za grad sa previše vrata i premalo prozora, na daljinu spaja ovu pesmu sa Lunogledom i, posebno, Hej Mačo! Odmah upada u uši, da suprotno uočenim trendovima na gitarskoj bg sceni poslednjih godina, nema fetišizacije domaćeg novog talasa, što je svakako vrlo pohvalno. Umesto toga, nakon što je u samo nekoliko stihova uhvaćen intiman osećaj ravnodušnosti koji je preplavio ove prostore po zamrzavanju godina raspleta imamo dugačak omaž Sonik Jutu, fali još samo Thurston Moore da nešto promesečari u svom odsutnom maniru (taj čovek je prisutan samo kad treba da se pokupi lova, i to dosta love).

Petrol ne beži od produkcijskih mamaca i jasnih citata Stereolab, Joy Division, Franz Ferdinand ili Gossip, neki ljudi pomenuše i Yo La Tengo, neka im bude. Taj pristup, kome je verovatno dosta doprineo i producent i snimatelj Hrvoje Nikšić, guru balkanskih neorokera, najviše pije vodu u divljoj rokabili (ili šta je već) razradi pesme Beirut, možda i najsjajnijeg zvučnog bisera na ovom izdanju. Aranžmani i jesu skockani kako bi pesme bile što masovnije slušane - osim već pomenutih himni, važno je pomenuti i Opreznost - almanah nove osećajnosti, numere koja u svojoj utrobi krije i naslov ploče i zarazu ad nauseam ponavljanja po glavi.

Ipak, intimno ostaje pomalo i žal što su aranžmanska rešenja previše proračunata. Pesme imaju čvrstu strukturu koja katkad prelazi u krutost, što je šteta za bend koji se vrlo dobro snalazi u slobodnijim, improvizatorskim, i što da ne, post-rok formama. Malo više shizoidnosti i neočekivanosti, ili jednostavno intrige, još više bi ovim napaćenim ušima omilile prezentovan materijal, a nije da na ploči nema povoda za takva, blasfemična razmišljanja koja kao preduslov traže još hrabrije iskorake u nepoznato.

Pomalo apstraktna lirika uglavnom pije vodu, izafektirani glas Ilije Dunija može da zasmeta ali u gro slučajeva je ok. Duni svojom gitarom umešno nosi bend, besomučno sipajući eklektične rifove bez veće muke. Ako pričamo o ovim prostorima, od bubnjara grupe Milana Bukejlovića Bukija cenim da trenutno nema boljih u branši, dok analogni sinti/električne orgulje Ane Janković prezentovanoj zvučnoj slici pridodaju dimenziju-dve više.

Dobro raspoređen u deset pesama na prostranih 35 i kusur minuta, NVOD ima sve predispozicije da oko sebe, poput zvezde vodilje koja sija ali ne šljašti formira neku novu publiku željnu drugačijih zvukova od ponuđenih. Kao takav, ovaj album i nije koncipiran za veterane beogradskih podzemnih budžaka, ali čak ni među takvim znatiželjnicima ne bi trebalo da bude razočaranih.

Da sumiramo: Nezgodno vreme opasni dani je siguran fiks za izdanje godine u domaćem okruženju, osim ako ne dođe do nekog sumanutog preokreta u sudijskoj nadoknadi vremena. Čisto da se zna, mada nema neke veće potrebe, meni je i ovaj 25. sat lepo poslužio za pisanje ove recke.

Obznanili nasdvoje u 26. listopad 2008 3:01:13

http://popboks.com/tekst.php?ID=6847

Nezgodno vreme opasni dani (Odličan hrčak)

Sastav koji skuplja istorijske naslage ovdašnje rock scene i daje im moć metafore za nova vremena

Dragan Ambrozić
8/10

Danas kad ti nije dobro, onda ti samo nije dobro, to ne može biti nikakva metafora o stanju tinejdžerske nacije, niti bilo koje druge nacije. Šta god da ti se desi, više nema zajedničkog jezika u koji se možeš skloniti i kojim možeš izraziti to što ti se desilo. Sve je toliko izlizano da se ne možeš uhvatiti ni za šta.

Zato onih par reči koje tiho otvaraju album grupe Petrol imaju tešku lakoću jedne My Generation izrečene ovlaš i usput, jer se drugačije i ne može, a da nešto znači: „Nas ovo više ne zanima, nas ovo više ne pogađa". Ovo je definitivno ključan generacijski iskaz u dvehiljaditim, kojim se uspostavlja nova tačka gledišta iz našeg rock'n'rolla ka okolini, posle velikih dana Kande Kodže i Nebojše i albuma Igračka plačka.

U stvari, ako na albumu Nežnog Dalibora možda nedostaje poneki iskaz koji bi „promenio sve", nešto van striktno individualne perspektive, takvo nešto ne nedostaje na albumu Petrola. Štaviše, Petrol ima neka jasna obeležja koja ga svrstavaju u očekivane glasnogovornike novog rasporeda na našoj rock sceni, bend koji tražite da biste shvatili o čemu se zapravo tu radi, te ključni argument da je i ova generacija deo iste rock'n'roll šifre koja je ovdašnje krajeve zahvatila nekako još pre nego što se pošten čovek više može setiti.

Jedna stvar je ista kod dve inače vrlo različite grupe – kao i Nežni Dalibor, i Petrol je čvrsto žanrovski utemeljen, što nam daje za pravo da tvrdimo kako je revolucija na delu unutar srpske rock muzike u stvari žanrovska revolucija, odnosno konačno ovladavanje žanrovima ove anarhično postavljene muzičke scene na kojoj je svako uvek morao da počne sve da izmišlja.

Svi naši veliki bendovi su u stvari morali da se u stvarno velikom gradu istaknu isključivo ludošću da se usude na nešto što niko ne sme. Zato su i bili originalni na svoj sasvim iščašeni način, jer se svaki trudio da izmisli svoj jezik, za razliku od prvog velikog bližeg grada (Zagreba), u kome su se uvek prvo poštovala žanrovska pravila i stil, pa se tek u načinu interpretacije tražila originalnost. Zato je i nemoguće slediti primere Šarla Akrobate, Discipline Kičme, Idola, Obojenog Programa, Boya i mnogih drugih ekstremno autentičnih pojava na našoj sceni, a samo malo manje je uputno preslikavati Partibrejkerse ili EKV.

No i ako je generacija koju su kreacijom predvodili Darkwood Dub, Presing, Klajberi, Kazna za Uši, kasnije i Kanda Kodža i Nebojša, početkom 90-ih bila inspirisana gorepomenutim primerima s one strane bilo kakvog reda i poretka, naročito nekadašnjeg, ne zaboravimo da su u isto vreme svi oni išli ruku pod ruku s popularnim grupama veoma raznolikih usmerenja kao što su Deca Loših Muzičara, Del Arno Band, Direktori, Bjesovi, Orthodox Celts, Novembar, Goblini, Eva Braun – cela jedna potpuno žanrovski razvijena scena koju su potopila nesrećna zbivanja i koja je očigledno dala čvrst temelj za kasnija zbivanja.

Tako se u dvehiljaditim godinama konačno susrećemo s naraštajem koji priznaje pravila i njihovu vrednost, odnosno spoznaje da se prava revolucija kod nas može ostvariti samo obrtanjem onoga što bi čovek u prvi mah rekao da je suština revolucije. Ovo je, dakle, revolucija u kojoj se kreira red, u kojoj se – prvi put posle nesrećnih 90-ih, u kojima je visoka žanrovska profilisanost dosegnuta, a da to niko nije primetio – pomaljaju obrisi razvijene rock scene, na kojoj svako ima svoj izraz i svoje mesto. Sledeći korak za srpsku scenu je, naravno, komunikacija sa inostranim konzumentom koji je postao naš prvi www komšija.

Petrol je poseban bend, sastav koji skuplja neke istorijske naslage ovdašnje rock scene i daje im moć metafore za nova vremena. Tri himnične pesme koje čine okosnicu njihovog inače ujednačenog albuma – Sve jedno je, Beirut i Zebra – skupljaju u sebi neke prošle inspiracije i pretvaraju ih u poruku, izdižući se iznad miljea globalnog neopsihodeličnog undergrounda u kome je ovom bendu egzistencija zagarantovana.

Konačno, debi Petrola stiže u pravom trenutku, kad je grupa nadrasla razne početne nedoumice i smelo nadgrađuje ovaj žanrovski predložak – podsećanja na sonicyouthovštinu koja izbija na sve strane, bez odvlačenja benda u epigonstvo, menjaju se kovitlacima psiho-klavijatura i vrludavim pevanjem koje s punkom nema dodirnih tačaka; njihov u stvari klasičan rock sa improvizacijama skoro uvek ima ritam koji je pogodan za cupkanje, i već je isprovocirao odgovor s druge strane podijuma, pa tako već beleže jedan interni clubbing hit u vidu dance-remixa Sve jedno je Banana Rave tima.

Kad u pesmi Pogrešan kod ubace malo podsećanje na Lucifer Sam, to je samo to – podsećanje kojim se duhovi davno prošlih vremena prizivaju i čine živim usred pesme jedne beogradske grupe 2008. I to pravilo funkcioniše savršeno – bez obzira na odseve ranih Darkwood Dub u sneno-noisičnom raspoloženju, bez obzira na ne baš diskretan naklon ka Sonic Youth generalno, bez obzira na mnogobrojne reference iz psihodeličnog rock nasleđa, od ranih Pink Floyd do Can (da li tu prepoznajemo i onaj pravi kod koji je povezivao Pop Mašinu i Igru Staklenih Perli?) – Petrol samo priziva, duhovi se čine blizu, ali između nas i njih je uvek blistava i gruba svakodnevna današnjica.

Ne znam tačno kako da napišem sledeći zaključak, ne znam ni da li ćete moći da ga razumete najbolje, ali ovo vrlo jasno osećam: Petrol zvuči kao da je oduvek bio ovde, samo smo ga tek nedavno primetili. Veći kompliment sebi nije mogao dati.

Ono si što si u stanju da isfantaziraš.

http://www.terapija.net/mjuzik.asp?ID=5321

Drugo izdanje iz edicije 'nova srpska scena' pojavilo se u obliku debi albuma beogradskog trija Petrol 1.X 2008., točno mjesec dana nakon također debija Nežni Dalibor - "Sredstva i veštine".

Već odmah nakon prvog preslušavanja ovog albuma izdvaja se nekoliko karakteristika koje grupu Petrol izdvaja iz gomile debitanata. Prva je njihov specifičan zvuk koji je nekako najbliži onome što su Trans Am znali povremeno raditi u svojim plesnijim kompozicijama u periodu na prelazu 20. u 21. stoljeće. Druga stvar je činjenica da nemaju bas gitaru koju vješto nadoknađuju zanatskim instrumentalističkim potezima gdje se dokazuju kao homogeni muzičari i kreativci. Treća stvar je naglasak na samoj instrumentalizaciji, odnosno daleko većem akcentu na muziku, dok je tekst skoro pa minoran do poimanja haiku lirike. A ostale stavke koje naglašavaju posebnost je sasvim drugačija produkcija od cijele gomile izvođača koji su na trenutnoj paraleli bliskoj s raštrkanim underground stilovima od indie-rocka/popa uz prisustvo psihodeličnosti, natruha kraut-rocka, zatim jezgrovite i sažete kompozicije, te činjenica da su napravili album van bilo kakvih široko prepoznatljivih kategorija iz bliže ili dalje povijesti ex-yu rocka pri čemu su stvorili svoj vlastiti minimalističko-melodični stil. Kada se k tome doda da je album snimljen u Kramasonic studiju u Zagrebu kod Nikše (Hrvoje Nikšić), majstora upravo za ovakav glazbeni pojmovnik koji im je dotjerao zvuk (a možda i još tko zna što), onda više ne bi trebalo biti nikakve sumnje da se radi o jednom od originalnijih tuzemnih albuma godine. Uz to traje taman komotno - prijatnih 38 minuta.

Sama povijest Petrola upola je kraća od Nežnog Dalibora koji je ranije objavljen u ediciji 'nova srpska scena'. Osnovani su u proljeće 2003., prvu postavu je činila ekipa koja je i snimila ovaj debi - Ana Janković (sintesajzer i električne orgulje), Milan Bukejlović Buki (bubnjevi) i Ilija Duni (gitara i vokal), a prve probe su održavali u Ilijinom stanu. Iz tog vremena datira njihov prvi (i vrlo hvaljeni) d.i.y. EP na kojem je bilo 5 kompozicija. Jedno vrijeme u bandu su bili još prisutni Vladimir Lenhart (bas) i Dragana Živković (klavijature), te su u toj formaciji između ostalog nastupali s Obojenim programom, Disciplin A Kitschme, dva puta su nastupili na festivalu Exit, te 2006. na Art&Music festivalu u Puli. Iste jeseni ih napuštaju Lenhart i Dragana Živković nakon čega Petrol nastavlja kao trio. Prvi puta se na nekom zvaničnom nosaču zvuka pojavljuju na kompilaciji "Zdravo zdravo zdravo" (2008, Kultur Akt) gdje su prisutni s tri naslova koji se nalaze i na ovome albumu.

Upravo te tri kompozicije i otvaraju album. "Sve jedno je", da ne citiram samog sebe iz recenzije "Zdravo zdravo zdravo" najbolja skladba koja se na kompilaciji našla, a spaja osebujan konglomerat suptilnog osjećaja za moderan indie-rock napajanog s plesnim dance-rockom i gotovo ravnodušnim tekstom o 'prezentu' što predstavlja njihov ultimativni pogled u vrlo široki spektar zbivanja s kojima su mediji odavno napunili glavu svim stanovnicima Balkana. Citirano iz teksta: 'ovih dana proslava ne prestaje, svuda idem nikoga ne poznajem, moja želja jača je od kajanja, to je posledica dugog nespavanja... sve smo već videli, sve smo već probali... sve jedno je, nas ovo više ne zanima, nas ovo više ne pogađa'. Pri tome treba dodati da su nastupili u okviru Exitove kampanje za izlazak na izbore 'Nema zezanja' u februaru 2008. Govori li to što više osim vrlo vješte sofisticiranosti i smisla za inteligentan hladno-ledeni art-rock humor kakav su primjerice imali Idoli (otprilike na albumu "Odbrana i poslednji dani", doduše na daleko pomaknutiji način u prošlost koju su metaforizirali), a osim toga skladba je nekoliko tjedana provela na vrhovima srpskih top ljestvica, baš taman uoči izbora. "Pogrešan kod" je skladba gdje se prepliće surf-rock gitara koja u određenu ruku svira bas dionice i pomjerene gitarističke reference Andy Gilla (Gang Of Four) i naglašena melodija klavijatura gdje je na vrstan način sastavljen konglomerat dva odlična albuma iz vremena new-wavea - "Entertainment!" i prvog istoimenog vrlo zabavnog albuma The B-52's (a mogu se pronaći i elementi !!! čak-čak-čak) uz najminorniji tekst na čitavom albumu - 'neskadan spoj, pokvaren stroj, ne radi bot, pogrešan kod'. Ha-ha-ha! Zabava za moždane vijuge i ples ovdje je zajamčena. Kao treća dolazi plesna "Beirut" sa surf-gitarom, laganim prizvukom Sonic Youth melodija ("Sunday" s albuma "Thousand Leaves" mi se čini melodijski nekako najbliža), zatim odličnim vokalnim 'aaaaa Beirut' izvikivanjima, sjajnom i jednostavnom dramaturgijom gdje glazba govori daleko više od teksta. Ali ipak ga vrijedi navesti - 'i zato strah me je da opet ne sretnem te, pomalo stidim se, znaš sada menjam se/ kada vidim te, uvek zbunim se, u Beirut odlazim, ali ipak vraćam se'. (Bokerini je rekao 'vratio sam se iako nigde nisam bio'). A Petrol odlaze u Beirut, u žarište svjetskog političkog punka koji traje već pola stoljeća i vraćaju se s enigmatskim emotivnim načelima koji sasvim sigurno nisu njihova striktna načela već pravi dokumentarac suvremenog čovjeka 21. stoljeća da parafrazira političke bedastoće kroz vlastite emocije. Jednog dana, kada se ovaj album stiša, ovo će ostati vrlo dostojan kamen temeljac za neke dokumentarce političko-socijalne naravi koje imaju korijene od prokletih '90-tih naovamo. Već sam ovaj sjajan uvodnik u album govori da je riječ o duboko promišljenom i sadržajnom konceptu albuma koji konačno govori o nečemu a da nisu emocije izgubljene generacije ili post-adolestentno maštanje o uobičajenim koještarijama koje zaista nije potrebno navoditi. Nakon poduže satirične elegije "Prijatelj" (aranžman previše zvuči ko' U2 u himni "Bad", ali to nije ništa loše) i brzom, plesnom new-wave instrumentalu "Ostani" (kombinacija The Fall i ranih surf orijentiranih The B-52's koja je solidna za neku od B-strana singla ili kao popuna nekih budućih EP projekata), slijedi nabrušena stvar "Konvertor" koja je ujedno i najkraći komad na albumu (2.52). Veliki dio skladbe sadrži melodičan kontekst sastavljen od instrumentalističkih surf kombinacija gitare i bas klavijatura, a tekstualni dio odnosi se na jednostavan haiku 'o promeni izvesti me, moj život se menja'. Nabrušenost ovog najkraćeg komada na albumu moguće je pogledati iz aspekta melodičnih Sonic Youth i lucidnih transformacija The Birthday Party iz prvih godina '80-tih godina. Ovo fakat nije komercijalan dio albuma, ali je najluđi i punkerski je najnaglašeniji od svih skladbi na njemu. Kao da je došao iz vremena onog sjajnog albuma Električnog orgazma "Lišće prekriva Lisabon". "Opreznost" je baš u stilu Nikšićevih aduta Zemlje broj 9 koja u Zagrebu ima podosta pristalica, dok je "Zebra" relevantan Sonic Youth indie-rock/pop broj kakav ovi majstori iz New Yorka nisu imali (vjerojatno zato jer nisu željeli) s tipičnim vokalom nalik na Thurston Moorea i gitarama Lee Ranalda. Svakog obožavatelja Sonic Youth ovo dira u srce. Točno pogođeno gdje treba, baš tamo gdje su Sonic Youth prestali s komponiranjem nazovimo to pop skladbi za široku upotrebu.

Posljednje dvije skladbe ovog unikatnog albuma tuzemne scene su "Eho" (još jedan izgubljen dan) i minimalistička minijatura "Kamila" koju im je vjerojatno osmislio sam producent Nikša.

U komercijalnom pogledu ovo je roba u rangu albuma "Odbrana i poslednji dani" Idola ili "Lišće prekriva Lisabon" Električnog orgazma. Sofisticirano, duhovito i metaforizirano djelo koje slušatelju daje otvoreni prostor za naredne godine da razmišlja o njemu i neprekidno ga otkriva. Ovo jest 'nova srpska scena' koja se konačno odvojila od sindroma višegodišnje mistifikiacije EKV i krenula hrabro svojim koracima u sasvim novu budućnost koja je u ovome slučaju posve neizvjesna. A to što album nema ultimativni hit koji u uho ulazi na prvu loptu nije nikakva omaška već vrlina. I maloprije spomenuti albumi ih nisu imali, pa ipak su se vrtjeli i razmatrali dobre dvije decenije kao obavezno štivo novog talasa.

ocjena albuma [1-10]: 8

horvi // 27/10/2008

Clanak iz dnevnih novina Danas


Bend Petrol nastupio u biblioteci Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu
Muzika za uživanje i lecenje

..>..>Gromkim aplauzom i neskrivenim oduševljenjem, šticenici Specijalne zatvorske bolnice u Beogradu ispratili su nastup beogradskog benda Petrol, koji su u okviru projekta Ambasade Velike Britanije i Kulturnog fronta juce održali dva polucasovna koncerta u bolnickoj biblioteci. Bis je, doduše, zbog bolnicog rasporeda, izostao, ali muzicari su bili radi da prihvate pozive za nova gostovanja. "Ovo je bilo zaista sjajno, bend je odlican. I inace slušam ovu vrstu muzike, tako da je ovo za mene bilo veliko uživanje", rekao nam je jedan od zatvorenika iz publike, dodajuci, pomalo razocarano - "Mislio sam da ce biti i pesama po želji, pa sam vec isplanirao da ih pitam da odsviraju nešto od Bjesova".
Ni clanovi benda, koji je poslednjih godina prepoznatljiv po mešavini roka, popa, nju nou vejva, sa minimalistickim tekstovima nalik na haiku poeziju, nisu krili oduševljenje što su, pa cak i u prepodnevnim satima na plus 40 stepeni, podelili emociju sa sjajnom publikom. "Kad nas je Kulturni front pozvao da ucestvujemo u ovakvom projektu, prihvatili smo gotovo bez razmišljanja. Videli smo to kao mogucnost da nekom ko baš i nema puno prilike da sluša muziku ulepšamo bar nekih pola sata. Takode, uvek je zanimljivo za bend da prode kroz novo i neobicno iskustvo, što ovaj nastup u svakom slucaju i jeste", kaže Ilija Duni iz Petrola.
Jucerašnji koncert je, istovremeno bio i prilika za urucenje oko 200 knjiga koje su sakupili gradani i pojedine izdavacke kuce u prvom delu projekta realizovanom kroz aprilsku izložbu "Tragovi u duši" u Domu omladine Beograda. Tada su, uz postavku umetnickih radova nastalih u okviru okupaciono-radne terapije, clanovi dramske radionice u zatvorskoj bolnici izveli performans. Par meseci kasnije, uprava bolnice je predstavila i novi, renovirani paviljon, takozvano Odeljenje bez droge, gde svi koji dobrovoljno pristupe imaju šansu da ostanu "cisti" dok su u zatvoru. Uslovi smeštaja u ovom delu bolnice su vidno bolji nego u ostalim, zatvorenici imaju i telefonske linije, a ono što oni treba da ucine je da se ne drogiraju, na šta su obavezni i ugovorom. "Prvu potvrdu da odeljenje zaista dobro funkcioniše dobili smo pre mesec dana, kad smo kod zatvorenika koji je bio na odsustvu našli drogu. Ono što je bitno, a što smo tada ustanovili, jeste, da iako su bili u prilici da uzmu drogu, ostali pregledani zatvorenici su bili cisti", kaže upravnik Miodrag Andelkovic. B. D. Belcevic

Petrol je nastavio seriju odlicnih i u Beogradu prilicno frekventnih koncerata. Nakon prošlogodišnjeg ucešca na Arts&Music Festivalu u Puli, Petrol su redukovali clanstvo sa petorke na trio (bubanj, analogni sintisajzer i gitara). Odrekavši se improvizacije i dugih instrumentala, i birajuci strukturu i vokal umesto toga, bend je postao fokusiraniji i komunikativniji.