Zaboravih da napomenem jos jednu zanimljivu zgodu sa festivala. Elem stigla me je bila poslednje vece najgora festivalska kletva, a ta je : Da Bog da ti se prisalo pred koncert bitnog benda. Ovo me je zadesilo pred Kaiser Chiefse, a kako olaksavanje u nemackom ekvivalentu Toi Toi nije dolazilo u obzir, stao sam u red za fancy WC, vaistinu je to i bio, ali cekao sam 10 minuta u redu. Ostalu zezanciju sa vozovima vec znate.

Arcade Fire
Ovaj da, tek sto sam se vratio sa festivala, a eto novog koncerta. Dozivecu ja takav tempo i u Srbiji jednog dana, mozda. Vise sam se vukao od onog mog podsela u okviru velikog Dizel sela, nego do Kelna. Jos jednom me je uspeo da odusevi taj grad. Nasumicna voznja tramvajem, koji ovde zamislite vozi svaka 3-4 minuta, sto je dizelaskih 10 - 20 misaona imenica. Nema nesto zgadije po prevozu, uglavnom cujem nemacki i engleski. Povratak u suprotnom pravcu, kratka voznja U-Bahnom (metro u pokusaju) i eto mene u delu grada gde se odrzava koncert. Kako je isti blizi Dizeldorf primecuje se i slicna struktura stanovnista, punokrvni Nemci, arapske proviniencije. Naravno uspeo sam da se izgubim, jer nisam zapisao ulicu, nego sam samo upamtio deo grada. Uz malu pomoc prijatelja (aka Zeksa i jednog ljubaznog Nemca, a ljubazni su dok im ne vozis po biciklistickim stazama i ne zauzimas rezervisana mesta u vozu) stigao sam na odrediste. Spolja je izgledalo skoro kao na internetu, ali bez peglanja u Photoshopu. Tapkarosa koliko hoces, koncert rasprodat. Gardaroba 1 evro, cena za nemacke prilike prava sitnica. Prostor iznutra veoma zanimljiv. Ljudi taman koliko treba (3000 ako nekog zanima), da ne cepamo jedni druge. Publika,bas kakva bi trebala da i bude, skoro da i nije bilo zalutalih, starija stundentarija, ali i ljudi u svojim 50-tim godinama. To me je utesilo, da kad jednom ja zadjem u te godine, nece me biti sramota da se guram sa klincima po koncertima. Predgrupa, pa sacekali smo i to da prodje. Do 2 dobre pesme, imena se ne secam i konacno posle pola sata namestanja izlaze oni. Ludaci totalni, ima ih preko 10 u bendu. Ceo zivot svirate flautu i mislite da je filharmonija vas glavni domet, a onda vas prime u ovakav bend. Hahah to vam je nesto kao simfonijski orkestar sreo rok bend. Zvuce sjajno, 1h i 30 ciste energije. Ja do koncerta nisam bio neki narocit fan, ali sada to svakako jesam. Ovakvi bendovi treba da vrede milione, a ne po slobodnoj racunici kao popularnija srpska pevaljka za Novu godinu. Guranje za gardarobu, znao sam da je to neizbezno, ali njih dvojica bas i nisu morali da se vataju u redu za istu, mogli su dobar koncert da proslave kad stignu kuci. Osim dobrog koncerta ovako nesto takodje necu skoro videti u Srbiji.

3001
Petak je vece. Moglo bi se negde i izaci. Nisam zeleo da ona ogavna rupetina bude jedino mesto na koje sam izazasao u Dizel selu. Kupih sebi onu istu brlju od koje se Todor fino sredio pre 2 petka, kad ono slabo je nesto radilo. Prvo sam sa juznog kraja sela u kom zivim, otisao na krajnji sever kod Todora. On i njegov cimer Ben ne piju, Ben je bolestan i sav nesto kilav, te samo Todor i ja odlazimo da se nadjemo sa ostatkom druzine kod Univerziteta koji je pogadjate na jugu. Organizacija nema sta. Sacekasmo smo specijalni bus do tog 3001, 6 evra upad sa studenskim ausvajsom. Jednom i da i to parce kartona necemu posluzi. Mesto kao samo mesto je trebalo da imitira klub u koje su izasle one 4 kokoske iz Seks iz grada u istoj epizodi kad se i naduvaju, a crvena, zaboravih ime udje u pantalone od pre dvajest godina. Da gledao sam Seks i grad. Velik je, a muzika krajnje komicna. Malo Nirvana, pa malo Benassi, pa malo Justin, pa malo RHCP. Poslagano po sistemu slucajnog izbora, a i oni znaju da budu smisleniji. Skoro pa smo docekali i fajront i tu pocinje moja odiseja sa putovanjem kuci.

No I in S-Bahn
3.50 autobuska stanica, 20 minuta do narednog busa. Pomislih samo. Bus kasni u startu 5 minuta, vozi nas narednih 15 i eto nas kod glavne zeleznicke. Stojimo ispred i nesto bezveze pricamo, kad eto ispred nosa Todoru i meni pobeze S-Bahn(to vam je nesto kao gradski voz). Sledeci tek za pola sata ili ti u 5.01. Udjem ja u njega, kad gle cuda nece vrata da se otvore na mojoj stanici. Desava se. Izadjem na sledecoj i cekam novih 20 minuta da bih se vratio jednu stanicu u suprotnom smeru. Kad eto kaze cika na razglasu, nema voza, otkazan je. To je vec nekih 5.40 i ja resim da idem peske. Uz put mi naidje bus i odvede me do stanice na kojoj kao imam 3 mogucnosti za prevoz. Neko bi pomislio super, ali vraga sva tri dolaze tek za 20-tak minuta. Uglavnom u stanu sam bio u 6.50, a vec u 7.20 na putu do busa za Brisel.

Brisel
Nekim cudom nisam zaspao u prevozu iako mi je glava 3 puta klonula. Ali zato jesam u busu. I san je trajao celih 30 minuta dok me vibriranje mobilnog nije probudilo. Dalje vise nisam mogao spavati sto od razbijenog sna, sto od glasnije rasprave iza mojih ledja. Naime mladjani Poljak, 18 mu je leta je obznanjivao Ruskinji i Rusu kako je skoro izasao iz ormana. Hrabro nema sta. Cuo sam sve medicinske, kvazimedicinske i psiholoske aspekte njegovog seksualnog opredeljenja, ali i da je nas drugar iz grupe Rus bio malo do Bilefelda da tancuje u odgovarajucem klubu. Samo ga je bratko Anis od Tirane izneverio, a bas su se tako lepo druzili na pocetku kursa. Bus inace pun Turaka i Vijetnamki. Komedija ziva. Prodjose ta tri sata puta i stigosmo u prestonicu Belgije i EU. Jedno veliko iznenadjenje za mene. Zaista lep grad. Onako velik, sa monumentalnim gradjevinama, sjajni starim gradom, kraljevskom palatom i naravno Atomima, simbolom Brisela,napravljenim za Expo 1958, ako sam dobro pazio na casu. Kako je grad velik, vecinu razgledanja smo obavili busom. Pre samog razgledanja ostavili su nas ispred velike katedrale u centru. Poljak je bio u religijskom zanosu, samo ja tada nisam uspeo sebi da objasnim kako ta dva idu zajedno, odgovor sam pak dobio u nedelju prilikom posete Amsterdamu. 2 sata slobodnog tumaranja i put kuci. Ipak ostaje mi osecaj da je Brisel nekako cudan. Cela Belgija je taj dan bila u nekoj magli. Na povratku je pocelo i grlo da me boli.

Amsterdam
Na pocetku kad su se karte za ekskurzije kupovale, nisam uspeo da kupim ni za jedan od 4 termina. Onda sam kontao da dok budem na festivalu u Holandiji (to je onaj sto sam platio sa zakasnjenjem lol ) odem i do Amsterdama, medjutim nista od toga. I tri dana pred polazak uspem da otkupim kartu od jedne devojke. Hvala joj onoliko. Ovaj grad bi svako trebao da ubelezi u svojoj biografiji. Naravno muka sa prevozom nikad dosta, ispred nosa mi je pobegao, ali nisam se potresao jer sam znao da sastanak u 8 znaci polazak u 8.30. Ali avaj, ko nije putovao sa Egipcanima ne zna sta je termin kasnjenje. Oko 8.20 se ispostavilo da jedan od njih nije poneo pasos. U principu ne treba, ali mogu da te legitimisu. I tako krenusmo mi oko 9.15 nekako. Onda je posle ceo bus posle pauze cekao 10 minuta jednu kucku koja je bas morala da pije kafu pred sam polazak. Da naglasim nas Neegipcana je bilo 6. U povratku im se vodja puta, Arap dakako obracao na arapskom, posto su slabi i sa engleskim i sa nemackim. Inace polovina njih sa sve vodjom su bili napuseni kao svinje. Eto koliko se danas fleksibilno shvata Alah medj arapskom omladinom. Cekali smo ispred zeleznicke stanice da dodje vodic. Mozda i najlepsa zeleznicka stanica koju sam do sada video. Ispred gomila autobusa i tramvaja, a pored same stanice nalazi se ogromni parking za bicikle. Toliko biciklova u zivotu nisam video. Inace uporno su me napadali sa svojim vlasnicima ceo dan. I prilazi jedan momak, a ja ne bih bio ja da nesto ne lanem, te kazem : Joj sto me majka rodi idiotom. Kad ono to nas vodic. Decko ima cirka 10 pirsinga na faci, ali bio je krajnje zanimljiv ta 2 i po sata. Valjda zato sto je takav stalno privlaci paznju, pa onda i nesto zapamtis od cele price. Proveo nas je po sirem centru. Pokazao najpoznatiji Coffe shop, najpoznatiju radnju za pomfrit (pise na njoj Since 1889),  zgradu Istocnoindijske holandske komapinije koja je danas deo univerzitetskog kampusa, glavni gradski trg, sa nesto malo manjom replikom kurca od Ajfelovog tornja, a koja simbolise pobedu u drugom svetskom ratu. Videli smo i zgradu gde se skrivala Ana Frank, gomilu smesnih uskih kuca, objasnio nam je zasto su Holandjani toleratni, te videsmo kroz neku ogradu zgradu u kojoj je zivela grupa religioznih lezbejki. Pored je dakako istorijski muzej. Simbol Amsterdama je XXX, nek svaki kako ko hoce, ali svakako mu dobro stoji. Desno od kurca se nalazi Red light district. To ako ne posetite kao da niste bili u Amsterdamu. Tu kurave u izlozi sedu. Ponuda krajne oskudna, videh do tri dobre. Inace matore Ciganke su uobicajna pojava. Musterije se dozivaju. Naravno bio sam pozvan, ali ne i zainteresovan. Moja drugarica Ana iz Makedonije je bila vrlo radoznala po pitanju cenovnika, ali meni je bilo krajnje glupo da ispitujem. Cenim da isti i zavisi od usluga koje se traze,a koliko sam primetio i cenkanje je u igri. Bili smo u Erotskom muzeju, isti je doduse vise porno nego erotika, ali dobro. Nije bio vredan 5 evra, vecinu tih stvari sam video na internetu, ali prvi vibrator i slikanje na stolici za mucenje se ipak ne desavaju svaki dan. Interenstantiji je svakako bio seksi shop, a zamislite ne naplacuju ulaz. Poslednjih pola sata pred polazak dok su Egipcani zavrsavali poslednji dzoint, nas dvoje smo proveli u ulicama oko z. stanice. Tu je i najvisa tacka Amsterdama, a na tacki kafic pun matorih pedera. Primetio sam mladjanog crnca u njihovom drustvu, valjda cike imaju svasta da mu pokazu. Za kraj bus je u polasku kasnio samo pola sata zbog saobracajnog kolapsa koji je normalna pojava u Amsterdamu, a ja sam dobio i temperaturu. Ipak jedna kesica Fervexa je sve resila.Suma sumarum, Amsterdam mi je najlepsi grad u kom sam bio za ovih skoro mesec dana, ipak ocekivao sam malo vise bluda. I da, imam sliku pored nekog znaka za toleranciju sa sve podignuta 3 prsta, u tom momentu mi se taj gest ucinio najprikladnijim.