BICIKL

Ostvario se moj davni san                           
vozilo za svaki dan
od tačke A do tačke B
nema više prepreke

I briga me za pauka
i nestašice goriva
i krcate autobuse
vozače čudnih poriva

Moj bicikl i ja smo tim
gledamo to kao ružan film
i kroz ulice pune besa
probijamo se bez stresa

A ulica je prašuma
stampedo divljih likova
juri prema bankama
na pojilo sa strankama

Prolaze kroz crveno
besni u bolidima
ispred nosa policije
vode decu na audicije

Moj bicikl i ja smo tim
gledamo to kao ružan film
i kroz ulice pune jada
probijamo se do grada

A ulica je opasna
raspuknutog asfalta
otvorenih šahtova
započetih radova

Oni kao rupe u svemiru
pulsiraju u nemiru
hoće da progutaju
te točkove što lutaju

Moj bicikl i ja smo tim
gledamo to kao ružan film
i kroz ulice trošne, meke
probijamo se do reke

A reka teče ljubazna
iako sve o nama zna
samo teče prolazi
dok nova voda dolazi

Njeni mali virovi
neumorno gutaju
sve naše tajne prljave
sem onih koje plutaju

Moj bicikl i ja smo tim
gledamo to kao ružan film
i polako u smiraj dana
probijamo se do stana

NE BRINI

Još jedan dan je negde nestao
okreni peščani sat
a kao da se opet vodio mali besmislen rat

Sve strane bitku su izgubile
al' ipak slavlje je svud
i ako tome se ne pridružiš gospodar postaće ljut

A ti mi samo kažeš :
„ Ne brini ništa postoji rešenje za sve
lezi kraj mene, jutro je od večeri pametnije."

Ja nemam više šta da spakujem
a sutra moram na put
iako sam već sasvim sigurna
da je uzalud trud

Negde daleko nešto traži se
i moram stići što pre
a niko ne zna tačno šta je to
i niko ne kaže gde

I onda čujem tebe :
„ Ne brini ništa postoji rešenje za sve
lezi kraj mene jutro je od večeri pametnije."

I kada pomislim da stigla sam do kraja
ti opet svemu smisao daš
pokažeš mi da deca smo raja
da samo privremen je pakao naš

Sloboda je duboko u nama
spolja su samo grube rešetke
kroz njih ću proći jer imam nešto moje
tvoju ljubav i hrabre reči tvoje :

„ Ne brini ništa postoji rešenje za sve
lezi kraj mene jutro je od večeri pametnije..."

VOJNIK

Rođen u zemlji bez  imena, u gradu bez lica
ti stalno sanjaš da si slobodan k'o ptica
i baš kad poletiš snove ti ukradu
a onda ti velikodušno poklone nadu

I stalno ti ispočetka drže predavanja
o tome kako život je borba između uzimanja i davanja
između zveri, između ljudi i trolova
između zla i dobra, između polova
Za koji ćeš se odlučiti boj vojniče moj?

A ti si rođen za velika dela,
oni to znaju, oni daće ti šansu
oni ti nude Potemkinova sela
ja nemam ništa, samo romansu

Al' ako pogledaš malo bolje
u mome srcu je bojno polje
u strašnom naletu lome se koplja
vojska nagona protiv vojske volje.
Za koji ćeš se odlučiti boj vojniče moj?

Da li ćeš biti vitez okruglog stola
ili štitonoša moga bola
dal' ćeš budalama biti meta
ili mog sazvežđa glavna planeta
Za koji ćeš se odlučiti boj vojniče moj?

KLOVN

Opustio je glavu i počeo da sanja
snovi zemlju pojeli su, postala je manja
uključio motore i krenuo na more
jer tamo na pučini igraju delfini

Ja sam kapetan ovoga broda
sa jedrima moga ludila
ko želi sa mnom odmah neka kreće
da preskočimo granice sreće

Plavo, žuto, pepito i na tufne
leteo je brod lepotom snažnom
još malo je ostalo do granice sreće
kad pojavio se carinik sa facom važnom

Skloni se uštvo, ja vodim posadu
za koju granica nema
tvoja ružna uniforma bode mi oči
ti si zao, ti nisi moja tema

Pao je sa kreveta, probudio se naglo
glava boli mamurna, a oko srca hladno
napolju je mraz, Nova godina na pragu
za novi početak gde da pronađe snagu

Odsanjao sam san, a počeo je dan
i ne znam kud bih sada
moje oči vide sve, telo mi je živo
moja ljubav još uvek je mlada

Otvorio je vrata, pojavio se neko
reče: „Kapetane gde si, napolju je lepo
sve je tako belo kao žensko telo
štraftasta je mašta i novo odelo"
Ja sam klovn to sad znam
postaje stvaran moj večiti san
neobičnom igrom ulepšaću vam dan
opet sam živ i slobodan

KRAJ

Nisam glupa nisam ružna
al' sam nešto mnogo tužna
kao da me nešto plaši
ostani tu

Ima neki duh u flaši
kreće prema mojoj čaši
mesec lupa kao srce
ostani tu

Neki skitač mene zove
podvige mi nudi nove
da li lažem kada kažem
ostani tu

K'o duvan bez nikotina
šoljica bez kofeina
davno ugašeni vulkan
nema lave nema dima

Kao pivo bez ekstrakta
kafana bez ledomata
kao prazna flaša vina
samo talog od tanina

Zarobljeni ti i ja
ko dva pavlovljeva psa
u kavezu pravljenom
od refleksa i navika

Prokleti strah od samoće
steže omču oko vrata
postali smo večna tema
evergrina "Maskarada"

K'o dva teška invalida
ja bez nogu ti bez vida
verovali smo u bajku
ali stigli smo do zida

Zarobljeni ti i ja
ko dva pavlovljeva psa
u kavezu pravljenom
od refleksa i navika

CIPELE

Pre nekoliko dana pođem da se šetam bez plana
ja se šetam, grad se gradi
odjedanput, niotkuda, ogromna reklama
kaže mi šta treba da se radi

Treba da kupim nove cipele
jer ove su se već pohabale
treba da pogledam sve izloge
da vidim šta mi nudi tržište

Da nađem šta je za mene
da uporedim cene
da izaberem način plaćanja
jer posle više nema vraćanja

A cipele me strasno dozivaju iz izloga
pevaju mi ljubavne pesme
uzmi nas mazićemo samo tvoja stopala
za nas će tvoja stopala na svetu biti najlepša

A ja ne mogu da se odlučim
sve sami originali
vrhunski kvalitet made in China
mozak mi već puca od dizajna

Patike što same trče
kanađanke što šume krče
salonke da budem dama
crvene kožne da ne budem sama

Sunce se već smanjilo a izlog k'o ogledalo
ugledam u njemu facu poznatu
čoveče, pored mene stoji moja stara ljubav
traži cipele u istom izlogu

Da l' si to stvarno ti?

Kaže mi da sam ostala ista
da mu zbog mene savest nije čista
sve drugo ide mu sjajno i od ruke
doduše u početku bilo je muke
rešio je ostaće u inostranstvu
tamo su stvari mnogo finije
a cipele su svuda made in China
samo ovde su još uvek jeftinije

Da l' si to stvarno ti
o bože da l' me uho ne vara
nekad si bio pank
a sad si samo velika prevara
Da l' si to stvarno ti
o bože da li je to moguće
nekad smo bili mi
a sad smo samo tragovi obuće

IGRAČ

Ti prolaziš  kroz ovaj grad
kao da je OZ
tvoja pojava je nestvarna
začarala me skroz

Ti hodaš kao igrač zanesen
u ritualni ples
u mojoj glavi vertigo
u stomaku urnebes

Ti prolaziš kroz ovaj grad
kao da je Atlantida
ti si nasmejani delfin, ti plivaš kroz život
radosno bez stida

Ti si igrač koji nije svestan snage
svojih pokreta
kada prođeš pored mene
gubim tlo pod nogama

/ jen  dva  tri  četri /

Koji put da sledim, koji znak da čitam
koji korak vodi u tvoj omiljeni ritam
u želji da saznam noćima već skitam
koji korak vodi u tvoj omiljeni ritam ???

Ti prolaziš kroz ovaj grad
kao da je stvarno Beo
ti si anđeo ljubavi
njena duša njeno telo

Kroz ulice tvrde ti se krećeš meko
ja te posmatram
na dohvat si mi ruke a tako daleko
poludela sam znam

Pratiću tvoj trag čarobni  igraču  
biću svuda gde si ti
čak i ako ne postojiš
ja ću da te izmislim

GLASNIJE  IL'  TIŠE

Nisam ti dugo rekla da te volim
grubu sam grešku napravila ja
znam kako ume jako da zaboli
to kad se ljubav podrazumeva

Zato se sama ova pesma piše
da ti je pevam glasnije il' tiše
svakoga dana volim te sve više
vikaću glasno, šaputaću tiše

Godina trista padale su kiše
a tuga je bila glasnija od sna
već skoro nije moglo da se diše
kad sam te najzad prepoznala ja

A posle kiše sve je mnogo tiše
čuješ li kako glasnije se diše
oblaci plove, svetlosti je više
volim te glasno, šapućem ti tiše

Po lavirintu igrali smo žmurke
mislili da izlaz je sinonim za spas
tražili smo obećan ćup na kraju duge
a blago je bilo tu pored nas

Glasno sad vičem: ipak sam te srela
tiho ti pričam sve što nisam smela
oči ti tople, ruka ti je bela
tiho mi daješ što sam glasno htela

Nisam ti dugo rekla da te volim
grubu sam grešku napravila ja
znam kako ume jako da zaboli
to kad se ljubav podrazumeva

Zato se sama ova pesma piše   
da ti je pevam glasnije il' tiše
svakoga dana volim te sve više
vikaću glasno, šaputaću tiše

KALEIDOSKOP

Da li se sećaš prijatelju
ko je prekinuo igre dečije
ko je posejao cveće zla
ko je započeo procese

Ko nam se prvi napio krvi
u ime bolje prošlosti
ko nam se uvek javlja prvi
iz blata svoje oholosti

Da l' je to đavo ili lucifer il' šejtan
ili je to sudbina
kako je teško živeti u svetu
kojim mržnja je zavladala

A ti me brineš prijatelju
kada tvrdiš da znaš istinu
i da zbog toga moraš udariti prvi
pre no što te napadnu

O da li čuješ sopstvene misli
da li vidiš svoje postupke
sve više ličiš na one za koje
imaš samo reči najgore

Kome se svetiš kome sad pretiš
tvoj neprijatelj nisam ja
kaleidoskop okreće se sreće
u dečijim je rukama

Pričaš o spiskovima za uništenje
na jednom od njih tvoje ime je
za svaki slučaj ti zgazićeš mene
pa će možda ime da nam zamene

Strastveno tvrdiš da verujes u Boga
da znaš šta je za nas najbolje
ja više nemam snage da u ime toga
trpim tvoje grube udarce

BURLESKA

Glupsarin šumeći
u dva deci vode rastopiš
brzo deluje, uklanja prepreke
da sve ovo oko sebe prihvatiš

Vidiš sad i sama da ovako više ne ide
tele-apoteka nudi ti rešenje za sve
samo nešto para bez lekara
ne dvoumi se
uz malu pomoć dva tri moćna leka
problem nestaje

Egonal, da budeš carica
da tvoje  "ja" baš sve o svemu zna
da preskočiš proces razmišljanja
poznati uzročnik teških glavobolja

Šta će tebi zamoran dijalog
tuđe mišljenje
život počinje od tebe
ti si izmislila sve
ako neko baš i proba u tom da te poljulja
uzmi duplu dozu nema kontraindikacija

Budalisan, tri puta svaki dan
uspešno premosti sisteme vrednosti
upamti život je u tvojim rukama
zar ćeš propustiti  kraj svakim mukama

Ovo je burleska sve je smešno
skidaju se svi
kažu: vidiš ništa nije teško kad smo veseli
nemoj samo ti da budeš ona koja zamara
skini se i igraj, baš te briga
nisi najgora

Zombironal retard sve objedinjuje
one kvalitete danas preko potrebne
da se lako prodje kroz ta vrata iza kojih se
odvija taj život koji vredi ispred kamere