Verovatno previshe ljuta na ceo svet, verovatno isuvishe sklona generalizaciji, ali sigurno ne bez razloga.
Zapravo nemam shta da kazhem, a imam ogromnu zhelju da pljunem na ono shto se tebi chini normalnim, da polozhim zhrtvu "izopachenom", da vrishtim ljubavne stihove u cementno nebo.
Mnogo se razlikujemo, ti i ja, svete, i sada je irelevantno ko je bolji, ko je pravilnije skrojen, ko kome treba da se povinuje. Ja vishe ne marim, ne popushtam, ne idem nizvodno nikad.
Proshlost nije problem, samo kada se ostavi na mesto. Problem je shto drugi smatraju sasvim prikladnim da na proshlost svakodnevno podsecjaju, narochito na situacije u kojima si bio glup, jadan, na dnu. Da upozore kako to mozhe da ti se desi ponovo, jer niko chashu medi ne popi a da je chashom zhuchi ne zali. Ali to je u redu, ti si mahom uvek na dnu.
Ti ne mozhesh, ili ne treba da letish, jer je neko neshto nachuo. Ti ne zasluzhujesh da pevash i da se smejesh, jer odjek tvoje srecje rushi tudje gradove.
Ja se stvarno izvinjavam, ali hocju. A iskustvo je pokazalo da mogu sve shto hocju, treba samo malo napora [ili prilike da se nekome tera inat...], i samo da imam s kim, da imam zbog koga.
Ne verovao ti meni ili da, svete, imam - ergo mogu.
A svi Vi, shto mislite da niko nije lud da sa mnom skochi u bunar zhelja, mozhete da mi se sagnete.

Ima ih i ludjih.