Zaboravih da napomenem jos jednu zanimljivu zgodu sa festivala. Elem stigla me je bila poslednje vece najgora festivalska kletva, a ta je : Da Bog da ti se prisalo pred koncert bitnog benda. Ovo me je zadesilo pred Kaiser Chiefse, a kako olaksavanje u nemackom ekvivalentu Toi Toi nije dolazilo u obzir, stao sam u red za fancy WC, vaistinu je to i bio, ali cekao sam 10 minuta u redu. Ostalu zezanciju sa vozovima vec znate.

Arcade Fire
Ovaj da, tek sto sam se vratio sa festivala, a eto novog koncerta. Dozivecu ja takav tempo i u Srbiji jednog dana, mozda. Vise sam se vukao od onog mog podsela u okviru velikog Dizel sela, nego do Kelna. Jos jednom me je uspeo da odusevi taj grad. Nasumicna voznja tramvajem, koji ovde zamislite vozi svaka 3-4 minuta, sto je dizelaskih 10 - 20 misaona imenica. Nema nesto zgadije po prevozu, uglavnom cujem nemacki i engleski. Povratak u suprotnom pravcu, kratka voznja U-Bahnom (metro u pokusaju) i eto mene u delu grada gde se odrzava koncert. Kako je isti blizi Dizeldorf primecuje se i slicna struktura stanovnista, punokrvni Nemci, arapske proviniencije. Naravno uspeo sam da se izgubim, jer nisam zapisao ulicu, nego sam samo upamtio deo grada. Uz malu pomoc prijatelja (aka Zeksa i jednog ljubaznog Nemca, a ljubazni su dok im ne vozis po biciklistickim stazama i ne zauzimas rezervisana mesta u vozu) stigao sam na odrediste. Spolja je izgledalo skoro kao na internetu, ali bez peglanja u Photoshopu. Tapkarosa koliko hoces, koncert rasprodat. Gardaroba 1 evro, cena za nemacke prilike prava sitnica. Prostor iznutra veoma zanimljiv. Ljudi taman koliko treba (3000 ako nekog zanima), da ne cepamo jedni druge. Publika,bas kakva bi trebala da i bude, skoro da i nije bilo zalutalih, starija stundentarija, ali i ljudi u svojim 50-tim godinama. To me je utesilo, da kad jednom ja zadjem u te godine, nece me biti sramota da se guram sa klincima po koncertima. Predgrupa, pa sacekali smo i to da prodje. Do 2 dobre pesme, imena se ne secam i konacno posle pola sata namestanja izlaze oni. Ludaci totalni, ima ih preko 10 u bendu. Ceo zivot svirate flautu i mislite da je filharmonija vas glavni domet, a onda vas prime u ovakav bend. Hahah to vam je nesto kao simfonijski orkestar sreo rok bend. Zvuce sjajno, 1h i 30 ciste energije. Ja do koncerta nisam bio neki narocit fan, ali sada to svakako jesam. Ovakvi bendovi treba da vrede milione, a ne po slobodnoj racunici kao popularnija srpska pevaljka za Novu godinu. Guranje za gardarobu, znao sam da je to neizbezno, ali njih dvojica bas i nisu morali da se vataju u redu za istu, mogli su dobar koncert da proslave kad stignu kuci. Osim dobrog koncerta ovako nesto takodje necu skoro videti u Srbiji.

3001
Petak je vece. Moglo bi se negde i izaci. Nisam zeleo da ona ogavna rupetina bude jedino mesto na koje sam izazasao u Dizel selu. Kupih sebi onu istu brlju od koje se Todor fino sredio pre 2 petka, kad ono slabo je nesto radilo. Prvo sam sa juznog kraja sela u kom zivim, otisao na krajnji sever kod Todora. On i njegov cimer Ben ne piju, Ben je bolestan i sav nesto kilav, te samo Todor i ja odlazimo da se nadjemo sa ostatkom druzine kod Univerziteta koji je pogadjate na jugu. Organizacija nema sta. Sacekasmo smo specijalni bus do tog 3001, 6 evra upad sa studenskim ausvajsom. Jednom i da i to parce kartona necemu posluzi. Mesto kao samo mesto je trebalo da imitira klub u koje su izasle one 4 kokoske iz Seks iz grada u istoj epizodi kad se i naduvaju, a crvena, zaboravih ime udje u pantalone od pre dvajest godina. Da gledao sam Seks i grad. Velik je, a muzika krajnje komicna. Malo Nirvana, pa malo Benassi, pa malo Justin, pa malo RHCP. Poslagano po sistemu slucajnog izbora, a i oni znaju da budu smisleniji. Skoro pa smo docekali i fajront i tu pocinje moja odiseja sa putovanjem kuci.

No I in S-Bahn
3.50 autobuska stanica, 20 minuta do narednog busa. Pomislih samo. Bus kasni u startu 5 minuta, vozi nas narednih 15 i eto nas kod glavne zeleznicke. Stojimo ispred i nesto bezveze pricamo, kad eto ispred nosa Todoru i meni pobeze S-Bahn(to vam je nesto kao gradski voz). Sledeci tek za pola sata ili ti u 5.01. Udjem ja u njega, kad gle cuda nece vrata da se otvore na mojoj stanici. Desava se. Izadjem na sledecoj i cekam novih 20 minuta da bih se vratio jednu stanicu u suprotnom smeru. Kad eto kaze cika na razglasu, nema voza, otkazan je. To je vec nekih 5.40 i ja resim da idem peske. Uz put mi naidje bus i odvede me do stanice na kojoj kao imam 3 mogucnosti za prevoz. Neko bi pomislio super, ali vraga sva tri dolaze tek za 20-tak minuta. Uglavnom u stanu sam bio u 6.50, a vec u 7.20 na putu do busa za Brisel.

Brisel
Nekim cudom nisam zaspao u prevozu iako mi je glava 3 puta klonula. Ali zato jesam u busu. I san je trajao celih 30 minuta dok me vibriranje mobilnog nije probudilo. Dalje vise nisam mogao spavati sto od razbijenog sna, sto od glasnije rasprave iza mojih ledja. Naime mladjani Poljak, 18 mu je leta je obznanjivao Ruskinji i Rusu kako je skoro izasao iz ormana. Hrabro nema sta. Cuo sam sve medicinske, kvazimedicinske i psiholoske aspekte njegovog seksualnog opredeljenja, ali i da je nas drugar iz grupe Rus bio malo do Bilefelda da tancuje u odgovarajucem klubu. Samo ga je bratko Anis od Tirane izneverio, a bas su se tako lepo druzili na pocetku kursa. Bus inace pun Turaka i Vijetnamki. Komedija ziva. Prodjose ta tri sata puta i stigosmo u prestonicu Belgije i EU. Jedno veliko iznenadjenje za mene. Zaista lep grad. Onako velik, sa monumentalnim gradjevinama, sjajni starim gradom, kraljevskom palatom i naravno Atomima, simbolom Brisela,napravljenim za Expo 1958, ako sam dobro pazio na casu. Kako je grad velik, vecinu razgledanja smo obavili busom. Pre samog razgledanja ostavili su nas ispred velike katedrale u centru. Poljak je bio u religijskom zanosu, samo ja tada nisam uspeo sebi da objasnim kako ta dva idu zajedno, odgovor sam pak dobio u nedelju prilikom posete Amsterdamu. 2 sata slobodnog tumaranja i put kuci. Ipak ostaje mi osecaj da je Brisel nekako cudan. Cela Belgija je taj dan bila u nekoj magli. Na povratku je pocelo i grlo da me boli.

Amsterdam
Na pocetku kad su se karte za ekskurzije kupovale, nisam uspeo da kupim ni za jedan od 4 termina. Onda sam kontao da dok budem na festivalu u Holandiji (to je onaj sto sam platio sa zakasnjenjem lol ) odem i do Amsterdama, medjutim nista od toga. I tri dana pred polazak uspem da otkupim kartu od jedne devojke. Hvala joj onoliko. Ovaj grad bi svako trebao da ubelezi u svojoj biografiji. Naravno muka sa prevozom nikad dosta, ispred nosa mi je pobegao, ali nisam se potresao jer sam znao da sastanak u 8 znaci polazak u 8.30. Ali avaj, ko nije putovao sa Egipcanima ne zna sta je termin kasnjenje. Oko 8.20 se ispostavilo da jedan od njih nije poneo pasos. U principu ne treba, ali mogu da te legitimisu. I tako krenusmo mi oko 9.15 nekako. Onda je posle ceo bus posle pauze cekao 10 minuta jednu kucku koja je bas morala da pije kafu pred sam polazak. Da naglasim nas Neegipcana je bilo 6. U povratku im se vodja puta, Arap dakako obracao na arapskom, posto su slabi i sa engleskim i sa nemackim. Inace polovina njih sa sve vodjom su bili napuseni kao svinje. Eto koliko se danas fleksibilno shvata Alah medj arapskom omladinom. Cekali smo ispred zeleznicke stanice da dodje vodic. Mozda i najlepsa zeleznicka stanica koju sam do sada video. Ispred gomila autobusa i tramvaja, a pored same stanice nalazi se ogromni parking za bicikle. Toliko biciklova u zivotu nisam video. Inace uporno su me napadali sa svojim vlasnicima ceo dan. I prilazi jedan momak, a ja ne bih bio ja da nesto ne lanem, te kazem : Joj sto me majka rodi idiotom. Kad ono to nas vodic. Decko ima cirka 10 pirsinga na faci, ali bio je krajnje zanimljiv ta 2 i po sata. Valjda zato sto je takav stalno privlaci paznju, pa onda i nesto zapamtis od cele price. Proveo nas je po sirem centru. Pokazao najpoznatiji Coffe shop, najpoznatiju radnju za pomfrit (pise na njoj Since 1889),  zgradu Istocnoindijske holandske komapinije koja je danas deo univerzitetskog kampusa, glavni gradski trg, sa nesto malo manjom replikom kurca od Ajfelovog tornja, a koja simbolise pobedu u drugom svetskom ratu. Videli smo i zgradu gde se skrivala Ana Frank, gomilu smesnih uskih kuca, objasnio nam je zasto su Holandjani toleratni, te videsmo kroz neku ogradu zgradu u kojoj je zivela grupa religioznih lezbejki. Pored je dakako istorijski muzej. Simbol Amsterdama je XXX, nek svaki kako ko hoce, ali svakako mu dobro stoji. Desno od kurca se nalazi Red light district. To ako ne posetite kao da niste bili u Amsterdamu. Tu kurave u izlozi sedu. Ponuda krajne oskudna, videh do tri dobre. Inace matore Ciganke su uobicajna pojava. Musterije se dozivaju. Naravno bio sam pozvan, ali ne i zainteresovan. Moja drugarica Ana iz Makedonije je bila vrlo radoznala po pitanju cenovnika, ali meni je bilo krajnje glupo da ispitujem. Cenim da isti i zavisi od usluga koje se traze,a koliko sam primetio i cenkanje je u igri. Bili smo u Erotskom muzeju, isti je doduse vise porno nego erotika, ali dobro. Nije bio vredan 5 evra, vecinu tih stvari sam video na internetu, ali prvi vibrator i slikanje na stolici za mucenje se ipak ne desavaju svaki dan. Interenstantiji je svakako bio seksi shop, a zamislite ne naplacuju ulaz. Poslednjih pola sata pred polazak dok su Egipcani zavrsavali poslednji dzoint, nas dvoje smo proveli u ulicama oko z. stanice. Tu je i najvisa tacka Amsterdama, a na tacki kafic pun matorih pedera. Primetio sam mladjanog crnca u njihovom drustvu, valjda cike imaju svasta da mu pokazu. Za kraj bus je u polasku kasnio samo pola sata zbog saobracajnog kolapsa koji je normalna pojava u Amsterdamu, a ja sam dobio i temperaturu. Ipak jedna kesica Fervexa je sve resila.Suma sumarum, Amsterdam mi je najlepsi grad u kom sam bio za ovih skoro mesec dana, ipak ocekivao sam malo vise bluda. I da, imam sliku pored nekog znaka za toleranciju sa sve podignuta 3 prsta, u tom momentu mi se taj gest ucinio najprikladnijim.

Zasto Emo, pa saznacete ako ostanete sa mnom do kraja programa, pardon putopisa(bloga, teksta). Pre toga ipak treba da napravim jedan dramski uvod.

Ticketservice Netherland
Ovi ljudima zelim skoru propast firme, ali najozbiljnije. Pare za festival Lowlands su im uplacene, ali kako sam navodno zakasnio sa uplatom, rezervacija karte mi je propala, a pare gde su, pa nisam dobio odgovor ni posle nedelju dana. Elem posmatracu celu ujdurmu kao da sam 130 + troskove banke, sve skupa oko 150 evra izgubio pocepao ili sta vec. Nikad nisam voleo ponedaljak kao dan, a prosli je bio crn da crnji ne moze biti, jos kad sam cuo da mi se cale osurio na poslu i da je o velicini same opekotine cutao vise od nedelju dana, dobro mi nije bilo. I svestan ispale od strane gore pomenutinih, a ipak ne zelevsi da propustim svoj omiljeni bend, svi znate da je to Interpol, otisao sam i kupio kartu za nemacki festival koji je u isto vreme kad i holandski, navatao popuste za vozove i vratio se kuci. I sad kao hocu da spavam, a u stvari tek onda skontam sta me je sve zadesilo tog dana i prsnem. Pirova pobeda.  Imas karte za nesto cemu se radujes i cekas 3 godine, a nije ti stalo jer znas kroz kakvu si jebadu prosao, na sve to nateras caleta da ti kaze, koliko je ustvari povredjen i setis se jos nemilih dogadjaja sa pocetka godine i prsnes. Da jos na sve to slusas majmuna iz susedne sobe koji zavija Alahu Egber. Da spavao sam neka 3 sata posle. Ali proslo je. Utorak tako sav nesto neutralan, ne secam se ni sta sam radio taj dan. Da isao sam Todorom i Mariusom na TV toranj sa koga se pruza odlican pogled na Dizel selo.

Euforija
Sreda jutro, budim se. Veseo sam, palim mobilni, pustam muziku i euforija hvata. A konacno, polako postajem svestan sta me ceka za vikend. Casovi nemackog, pricamo o muzici, nastavnica carica, sve mi je nekako sreca, sreca, radost. Odustajem od menze, bezobrazno su skupi. Teta nasa Srpkinja na godisnjem, a ove kucke nemacke deru, kad sam 100 grama salate platio 2 evra pukao je film. Pa za te pare u marketu kupim pola kile pileceg mesa koje se dopece i rucak da te Bog vidi. Na odmoru sam, a kuvam, perem, peglam. Pravi paradajz turista sto bi moj otac rekao. Karta za festival je sa kampom, pa sam se bio dao u potragu za satorom, a cene prava sitnica od 120 evra pa navise. I rezervisem hostel, izasla me 2 nocenja sa njihovim cebadima i rezervacijom 38 evra. Sjajno. Izgledao je bolje od 70% hotela u Srbiji u kojima sam spavao. Cetvrtak vece mi iz grupe smo sa nastavnicom i nastavnikom smo bili u Tour de Kneipen (ili ti obilasku birtija, neke od njih cak same prave pivo). Deca se zapila, a ja se nisam ni posteno preznojio. Pivo nemacko je nesto jako precenjeno.

Festival
Petak, malo nastave, pauza i ja palim na voz. Kasni samo 3 minuta, toliko o nemackoj tacnosti. Pa ipak u Erfurt nekim cudom stize na vreme. Skoro pet sati truckanja kroz nemacku unutrasnjost je bilo vise nego smorno. Debil nije kupio novine, koje inace pisu i o Karleusi, sacuvao sam pa cu vam doneti da se uverite. Erfurt, kao takav mi se na prvi pogled nije svideo. Ali jebiga subotnje trazenje internet kafea me je nateralo da udjem u sam centar Erfurta koji je svakako najlepsi od ovoga sto sam po nemackoj video. Miran grad, primecuje se da su siromasniji od zapadne Nemacke. Zgadije gastarbajterkse skoro da i nema, kao i nemacki dzabalebarosa, kojih je Dizel selo puno. Deluje da svi nesto rade i da su sredjeni. Sam grad ne drma euforija kao Novi Sad kad se Exit desava, jer je festival na nekih 20 km od grada u sumi pored jezera, a pored je kamp gde je vecina smestena.

Zasto EMO?
Za neupucene u vezi sa ovim pojmom mala trivia :
http://en.wikipedia.org/wiki/Emo_%28slang%29

Kako zivim u zemlji Srbiji, gde se jos vecina lozi na psidzu i metal, ovakve pojave su skoro i neuocljive.  Nemacka, totalna druga prica. Posrnula omladina se bas ovako ceslja, imaju pirsinge na svi delovima lica i tetovirani su svuda( bas se setih cuvenih stihova Ateist repa koji kazu: ... Tog sam dana tetovir'o dupe, nacrt'o dva labuda bela i stabljicicu ruze ... Po prirodi ruzni, ovako dolaze u stadijum da postaju gnusni.
Na festivalu ih je pun kurac. I dok su Englezi na Exitu uglavno dosta smireniji i vise lepo british obuceni, ovi su totalno americki zaludjeni. Usao sam i u kamp, posuli su im slamu po travi, hahahah pa cak ni Exit tako ne tretira posetioce. Sam prostor kao prostor odlican, veci nesto od mejna na Exitu, dve bine, mejn i Coca Cola sator, pored jezero. Jednu mukicu su jos prvog dana oko 18.30 izvlacili iz jezera, uradio se, pa je valjda malo hteo da iskulira. Hrana i nije nesto skupa, kad se setim da su na Exitu cepali 300 dinara za pljesku, giros kod Turcina za 3 evra dodje kao bagatela, ili neke testenine za 4. Beck's je glavni sponzor, ali i pored toga mozes da kupis jos neko drugo pivo. Osim Coca Cola-e mozes da uneses sok u tetrapaku. Kad kupujes pice uzmu ti jedan evro za ambazu, a kad vratis ambalazu vrate ti i taj evro. Kako se covek uci dok je ziv, ja sam tek poslednji dan spazio kamio gde mogu da se ostave stvari i da bendovi dele autograme, kao i WC sa vodom. Alkohol nisam  konzumirao, posto je 0,3l Becksa 2,80. Mnogo, a ja kad krenem, obicno idem do kraja. Takodje postojali su sankovi sa vinom, zestinom i koktelima. Nema foliranja kao na Exitu, eto samo pivo i vino, a nista zestina kao da se ljudi ne bi obeznanjivali. I da, deo koji je nasmejao. Oni su ga nazvali Bazar, a mene je neodoljivo podsetio na seosku slavu. Pazario sam suncace naocare, imitacija Ray Ban-a. Pa da predjem na  dane u pojedinostima.

Dan prvi : Interpol, zato sam i ovde. Veliki stejdz, jako ozvucenje. Ponoc je i izlaze. Pioneers to the falls, mocna pesma, snazan uvod i ja sam vec u izmenjenom stanju svesti. Prvi red, a gde bi i bio, ipak secem vene. Posle 3 pesme se povlacim iz prvih borbenih redova, jer stoka nemacka pravi sutku na sve sto ima tri brza rifa. Necu da mi pokvare koncert omiljenog benda. Oni sjajni, sve bolji i bolji. Hands away, iako ne spada u 4 omiljene, odma je tu negde iza posle. Snazan emotivan trenutak, kad Paul peva :
Will you put my hands away?
Will you be my man?
Esencija minimalizma i emocija. Hahah bio sam EMO totalni.Pesma Rest my chemistry .Paul je peva onako stidljivo, kao kad se dete posrami, jer ste ga uhvatili da jede kolace pre rucka. Kao eto volim kokain, al me malko sramota.   Set lista je bila sjajan presek sva tri albuma. Bis i sviraju moju omiljenu Leif Erikson, ne verujem da se to desava. Jos Stella was a driver ... i kraj. 1h i 20 je proletelo. Svirali su duze od Pepersa, hahaha. Ja skoro necu moci reci da sam cuo bolji koncert od ovog. Mozda njihov solo, al da traje jedno 2 i po sata u nekom klubu do 1000 ljudi, bez stoke koja pravi sutku.
Pre njih slusao The Films (nikad cuo), al momci obecavaju i The Shins, koji su bili super uvertira za koncert zivota. Evo sad isto slusam Interpol dok ovo kuckam i najezen sam totalno, zvuk se mesa sa slikama koncerta. Svakako najbolje sto mi se desilo u ovoj nesrecnoj godini.

Dan drugi: Rec koja najbolje opisuje ovaj dan je katastrofa. Klaxons, meni jedini zanimljivi otkazuju zbog zdravstvenih razloga. Mislim, da su i organizatori posteno izpizdili, tako da su za treci dan spremili majice: Klaxons are knuts.Na mejnu uzas od muzike, taman za ovu posrnulu EMO omladinu. Najurnebesnija scena, mama i cera na festivalu skoro isto obucene i uzivaju u muzici. Imacu u biografiji da sam cuo Fall out boy i Billy Talent (ovi jos i znaju da sviraju, ali muzika za pod voz).

Dan treci: Poranio Milorad, ovog puta me nisu probudili majstori koji popravljaju fasadu zgrade gde je hostel. Placam, karticom, za divno cudo negde i to primaju, inace u Nemackoj je normalno da se po marketima daje samo kes ili eventualno samo jedna vrsta kreditnih kartica, a fiskalni racun, pa to ne postoji skoro uopste. Recepcionar  se odusevljava sto sam iz Srbije jer su mu 2 super drugara Srbi, eto ko kaze da nas ne volu.  Ispricao sam se sa covekom i krenuo put autobusa. Kondukteri spremno cekaju da ti uvaljaju kartu, ali Stevan je resio da malo bude Srbi i da ih zajebe. Naime sacuvao sam kartu od predhodnog dana, i obojica su progutali da sam kupio bas kod onog drugog. Ali mukica Svedjan nista ih nije razumeo i morao sam da prevedem. Eto tako smo se upoznali. I on je pogadjate EMO, ali srecom samo sto se muzickog ukusa tice, ne imidzom. Ja sam mislio da je to muzika za napacene tinejdzere, a ovaj me je sa svojih nepunih 26 demantovao. Inace nisam uspeo da zapamtim ime, sramota. Srecom pa mu je u mejlu sadzano ime, tako da sad znam kako se zove. Fin mladic, rece da je jedva docekao, da masteruje i da pocne da radi.
A sto se koncerata tice, The Sounds, odlicni, samo 35 minuta, doduse toliko je pisalo i u satnici, bez greske. Sunce, Maja, koja uopste nije tako dobra riba kao sto izgleda na TV, puno ljudi. Fenomenalno. Svedjan nece da slusa bend iz rodne mu grude, kaze nervira ga pevaljka. Dobro, kuckasta je malo, ali i dalje je volim.
Eagles of death metal, od njih sam ocekivao da budu bar zabavni, ali kurac, ono mi je oduzelo sat vremena zivota. Chris Cornell, jedan od najbolji muskih glasova danasnjice, a i poslednjih 20 godina. Sjajan koncert, mesavina muzike iz njegove solo karijere i dva benda u kojima je bio. Jimmy eat world iako sam slabo upoznat sa likom i delom ovih momaka, sjajan koncert. Pravo przenje, vesela publika i carica od kamermanke koja snima i mesa guzom.
Kaiser Chiefs, da se razumemo carevi, onaj pevac je lud kao struja iako poslednji od svih koncerata, vrlo energican, ludak se popeo na konstrukciju bine i pevao I predict a riot, posle sisao u masu i zaseo na sank malo da odmori, Oh my god I can belive I've never been this far way from home, ludilo. 
I gotovo. 3 i po sata do voza. Sacekao sam nekako, spavao sam na stanici, osecao se kao beskucnik lol i onda proradi bubreg. Naime 2 puta sam trebao da presedam. Prvi put u nekoj u Fuldi, a posle u Frankfurtu, medjutim shvatih da moj prvi voz ide do Frankfurta direkt i da ne moram da silazim u toj Fuldi. I taman posto sam zajebao matoru kondukterku u Fuldi i pomislio Stevan protiv DeBea 1:0, DeBe je vratio udarac. Voz Frankfurt-Dizeldorf je kasnio vise od 20 minuta, kazu zbog problema u slaganju kompozicije. Izgleda da svako ima svoju Indjiju, a nemacka se zove Frankfurt.

U sredu idem opet u Keln da slusam Arcade Fire i od njih ocekujem sjajan koncert. U subotu Brisel. Moglo bi se i kuci doci, pocinje vec sto sta da mi fali. Valjda vas nisam smorio.

My friends, they come
and lines, they go by
I rest my chemistry

Pa da pocnem, stao sam negde u nedelju. Posto sam resio da smanjim dozivljaj kako ne bih kolabirao, nedelju sam iskoristio za odmor, prosetao se ulicom Kö, najskupljom u celoj Nemackoj, primetio da je jedan odlican muski kaput recimo 900 ojra, muske cipele oko 500 do 2000 recimo, a bunda od neke ocerupane lisice kosta tricavih 7000. Da se izrazim nemacki günstig (ili po srpski povoljno). Inace ovo je pravo mesto za srpsku sponzorusu visoke klase, da je dragi pocasti posle dobrog blajva novom krpicom.
Uvece sam se uputio na drugi kraj grada kod druga Todora da mu vidim gajbu. Fensi u poredjenju sa mojim krajnje pristojnim podrumom. Zivi sa jos njih 13 u kuci na sprat. Imao sam cast i sa gazdom da opstim, saljivdzija nijedan. Vozni park ispred njegove kucice krajnje skroman, BMV dzip, pa mecka kabriolet, te par sitnijih primeraka tipa Ford, a on mukica kao diler sa Futoske pijace, olicenje ukusa i nemacke lepote. Vecinu ekipe iz kuce sam upoznao prethodnog dana u Kelnu. Posle sabiranja utisaka iz Kelna, shvatio sam da je ipak 23 i da bi bilo pametno da krenem dok jos ima tramvaja iz jedne nedodjije u drugu. 
Ponedeljak ujutro, casovi, novi nastavnik koji nas poducava ponedeljkom i utorkom i blagi smor. Ponovo smo se svi predstavili, samo nas 17. Onda smo trabunjali o nekoj glupoj slici i da, onoga cega sam se plasio da ce biti najdosadnije, GRAMATIKA. Mila majko ti ne roni suze. Danas je ipak bilo podnosljivije, bio je mi je imenik (nastavnik) cak i zanimljiv. Ono sto vec sada mogu da primetim posle 3 dana nastave je da se grupe polako formiraju,Azijati od cijeg izgovora redovno dobijam napade, te manje vise juzno-evropska ekipa koju cinimo Makedonka, Spanjolka, Turkinja i ja + Holandjanka i jedna Ruskinja. E da,  imamo potencijalni gej par. On Rus, doktor filozofije i politickih nauka(kakvo gubljenje vremena i mlacenje praznjenje slame), a drugar mu Siptar onako jos uvek mlad, zelen i otresit. Makedonka i ja umiremo od smeha i komentarisemo kako su se samo slizali. Inace sa obojicom jos uvek nisam progovorio ni reci. Holandjanki se divim najstrasnije, devojka je nagluva i mora da nosi aparat, ali se trudi da nauci nemacki, dok engleski vec rastura, kakva volja. Zaboravih da napomenem da nam Rus slusa Rustakovicha, a voli i house. Trabunjao je danas nesto o toleranciji, pa smo nekako uspeli da saberemo i sve nemacke gej gradonacelnike. Dobro nije o kriv za to, pitala je Spanjolka da li su Nemci legalizovali brakove.

Pitate se sta je okrugli sto. E pa to su smislili kao upoznavanje. I prilicno je uspelo. Pivo od ruzne zene napravi prihvatljivo stvorenje, a od naizgledni dosadnih i nezanimljivih ljudi, krajnje super likove. Za nasim okruglim stolom, tu podrazumevam pod nas Todora, Mariju i mene su se tokom veceri zaredjali razni ljudi. Todorov cimer Ben, pogubljeni Englez koji je posle muvao Siptarku. Zatim Marijina cimerka Ruskinja Jana sa drugaricom Leo iz Lajpciga, sa njima sam dosta opstio, ucile su me nemacki. Bilo je tu i 2 Spanjolke jedna iz moje, a druga iz Marijine grupe. Vatrene i pricljive. Holandjanka Ellen koju sam spominjao dosla je sa deckom Nemcom, fini mladi ljudi. Umalo da zaboravih lude Egipcane, sa najludjim predstavnikom Peterom. Sretnem ja danas Peter-a, kad on u japankama. Pa kao zar ti nije hladno, ma jok kao nema sanse da se razbolim  sa nogu, ja u Aleksandriji setam bos. Krajnje komicna pojava. Elem, okrugli sto je vise nego uspeo i konacno je pocelo da mi se svidja ovde. Planira se neka akcija za vikend, ali otom potom. Uglavnom obzanjivanje, ali sa multikulturalnom komponentom.
Dizel selo takodje zna i da iznenadi. Danas smo posetili akva zooloski vrt. Nas desetak. Ulaz 4 eura, ali bilo je vredno svih para. Videh prvi put uzivo foke, pingvine, gomilu riba koje nisam imao priliku da vidim ranije, te fenomenalnu zbirku minerala, od kojih je gomila iz Trepce. Za njih je jos Trepca u Jugoslaviji,a gde je stvarno ko to zna. Pa ipak glavnih hit celog akva zoo su mi bile larve nekih insekata koje izgledaju kao ribe. Mala deca su ovde prilicno nevaspitana, pa sam prisustvovao sceni kad dete urla jer ga tuce drugo dete, a otac mirno posmatra i jebe mu se.
Kisa inace ceo dan pada, a jos juce je bilo kao da smo u Srbiji na +35.
Bio sam sa ljudima u supermarketu, doduse nista nisam hteo da kupim jer sam juce napunio frizider za 20 evra. Kad ono eto jeftini skampi, koji su mi se naprsno poceli jesti. I kad je pametnica shvatila kako nema upustva za kuvanje, samo ih je vratila na policu. A jos onomad sam kritikovao glupe Amerikance u stilu sta ce im upustvo za kuvanje na hrani.
Jos jedna svetla tacka postoji ovde, a to je teta u menzi. Nasa zena i nama iz Srbije naplacuje neku smejuriju od para za obroke. Ono sto je lose jeste da je od sledece nedelje na godisnjem. I jos jedna dobra stvar se desila danas. Todor i ja u cetvrtak dobijamo 400 evra od stipendije koje greskom nismo dobili proslog cetvrtka.Inace  u jednom momemntu su nam rekli, kao eto u minusu ste tih 400 evra. Bilo je ono kao, sta treba da vam jos platimo za stipendiju sto ste nam dali, ali sve je dobro sto se dobro svrsi (ne mora nuzno u usta).

Gde smo ono stali, a da petak poslapodne. Pa nista, pokusao sam malo da odspavam, ali slaba vajda od toga, ves se bar delom oprao, masina poslednja rec tehnike 80-tih, ali  Simens je to, pa ce valjda raditi jos 20 godina. U svakom slucaju, kad vec trosim toliko vremena na glupi prevoz i moram da pazim i pamtim kada koji bus, tramvaj i ostali vidovi prevoza idu, tesi me cinjenica da imam ves masinu i ne moram da jos sedim u glupom servisu za pranje vesa.
Dakle, petak je vece, sedam u mece (za neupucene, to je U-Bahn- ili metro u pokusaju). Nalazim se sa drugaricom sa faksa, koja je takodje ovde i sa neke njene dve drugarice iz grupe. Fine devojke, jedna iz Irske (sisa za medalju), a druga iz Spanije. Gde cemo, kud cemo, Altstadt (stari grad) kad eto gle cuda, Laze Teleckog. Ne jedna nego ih je mali milion. Sve te ulice su me na nesto podsecale tokom dana, ali tek uvece su dobile pravu dimenziju. Bleja prava novosadska, cevcimo pivo i bitni smo. Fino caskanje sa devojkama bese. Hvata se poslednji prevoz, ali eto novog zajeba meni nije trebao izvesni S7, vec S6.  I  eto novih pola sata tumaranja.

Nekako dok sam i tumarao smislio sam da ipak odem u Keln, ali o svom trosku, pa da se prikljucim grupi koja je uspela da kupi ograniceni broj karata. Ipak to prikljucivanje nije bilo izvodljivo, jer zaboga nisam platio svih 25 evra. A ja taman hteo da budem malo Srbin. Ipak za njihovih 25 evra, ja sam otisao u Keln, popio 2 piva (jedno je doduse najgore od svih zidara zajedno, jeo neku kobasicu i usao u toranj). Dakle formirale su se dve grupe na stanici, jedna koja je platila ekskurziju, a druga koja je isla solo. Ja sam se nasao u toj SOPSTVENA REZIJA varijanti. Kad ono svi oni rasturaju nemacki i tako eto malo sam se smorio. Jebiga svi su skoro buduci profesori nemackog, a ja samo farmaceut pun entuzijazma. Dobro je da su ljudi izmislili i engleski.

Keln, kao Keln je lep grad. Cist, sa dosta manje stranaca koji tu zive, ali sa dosta vise napaljenih Japanaca koji idu kao ludi i slikaju sve redom. Doduse i nema ne znam sta da se vidi.
Koelner Dom je glavna zvezda. Ne znam da li je najveca, ali svakako spada u red najvecih gotskih katedrala. Iznutra je puna vitraza, a ulovili smo i specijalnu priliku da vidimo neki zlatni kovceg i neku sliku koji se izlazu samo 2 puta godisnje. Posle toga jos malo gubljenja po centru, videli Rathaus i veliku mrsnu nemacku svadbu (na stolovima napolju sam mogao primetiti neke grickalice i sokice).
Zatim smo se malko raspadali na nekom travnjaku sa druge strane Rajne i nekako zakljucili, da se na najvisu zgradu u okolini ipak moze popeti. Lep pogled, vredan 2,40 ojra.
Za kraj smo posmatrali predstavu 2 crnca koji su kao od gume.A onda i voznja regionalnim vozom koji je uvek prepun i lici na one indijske sa kojih ljudi samo sto ne padaju (dobro nije bas tako strasno).
Keln, da tamo bih mogao da zivim, dok me Dizelasko selo, jos uvek nije uspelo da osvoji. Inace to je bio i utisak mojih "novih drugara".
Subota vece. Pa legao sam da spavam. Ipak je bilo svega previse ovih dana, a najvise pesacenja tako da sam morao dati oduska telu svome napacenom. Danas valjda ipak necu dozvoliti lajfu da se toliko desava kao prethodnih dana, a sutra opet pun gas.